Prsluk, oznaka ili kartica sami po sebi ne dokazuju da je pas pomagač osobi sa invaliditetom, na kojeg se ova tvrdnja odnosi. Takav pas je obučen da obavlja konkretne zadatke povezane sa potrebama te osobe, na primer da donosi predmete, upozorava na određene zvuke ili vodi osobu sa oštećenjem vida. Samo pružanje društva ili utehe nije isto što i obučen zadatak. Oznake mogu pomoći drugima da prepoznaju ulogu psa, ali kupljeni prsluk ili nezvanična kartica ne stvaraju taj status. Istovremeno, ne treba sve kartice smatrati bezvrednim: zvanična dokumentacija može imati pravni značaj tamo gde je predviđena propisima. Uslovi za priznavanje statusa, potrebne oznake i dokumentacija, kao i dozvoljena pitanja pri ulasku u objekte, razlikuju se među državama. Zato ni kratak opis zadatka nije svuda dovoljan dokaz. Vlasnik treba da proveri važeće lokalne propise i pravila za putovanje, umesto da pretpostavi da prsluk ili kartica automatski garantuju pravo pristupa.