Pas neće automatski prihvatiti bebu zato što ona pripada njegovom domaćinstvu. Neki psi mogu biti opušteniji uz poznato dete nego uz nepoznatu decu, ali ranija nelagoda, napetost ili agresivno ponašanje prema deci ne smeju se zanemariti. Mirno ponašanje, intenzivno interesovanje za bebu ili nekoliko meseci bez incidenta nisu garancija buduće bezbednosti, naročito kada dete počne da puzi, hoda i prilazi psu. Ponašanje koje ljudima deluje nežno ili zaštitnički treba procenjivati u kontekstu celokupnog govora tela; uporno praćenje ili blokiranje prilaza mogu ukazivati na napetost ili čuvanje resursa, ali sami po sebi nisu dovoljni za takav zaključak. Pas i beba ne treba da ostaju sami zajedno, a samo prisustvo odrasle osobe u prostoriji nije dovoljno da spreči svaki incident. Ako pas ima istoriju problema sa decom, koristite bezbedne fizičke barijere i odvojene prostore, ne forsirajte kontakt i pre dolaska bebe potražite savet veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja. Bezbednost treba zasnivati na proceni konkretnog psa i doslednom upravljanju kontaktom, a ne na pretpostavci da će prihvatiti „svoju“ bebu.