Miran pas ne nastaje samo dobrim radom vlasnika. Neki psi od početka imaju stabilniji temperament, lakše podnose novosti i brže se oporavljaju od stresa, dok su drugi prirodno osetljiviji, oprezniji ili skloniji jačim reakcijama. Zato dva psa mogu biti odgajana vrlo slično, a ipak reagovati potpuno različito u istoj situaciji.
Dobar odgoj i rana socijalizacija ostaju veoma važni. Pas koji je na miran i kontrolisan način upoznavao razne ljude, zvuke, podloge i situacije često lakše razvija otpornost i neutralnost. Trening može značajno da smanji reaktivnost, poboljša fokus i nauči psa da se bolje nosi sa okidačima, ali ne briše uvek svaku urođenu sklonost.
Na ponašanje utiču i kasniji događaji. Loše iskustvo, adolescencija, bol, slabljenje vida ili sluha i nagomilan stres mogu promeniti psa koji je ranije delovao sasvim mirno. Zato ni reaktivan pas nije automatski dokaz lošeg vlasnika, kao što ni nereaktivan pas nije dokaz savršenog odgoja.
Najrealnije je posmatrati mirno ponašanje kao spoj nasleđa, ranih iskustava, treninga i dobrog upravljanja svakodnevnim situacijama.