Neka istraživanja nalaze da mešanci u proseku žive duže od rasnih pasa, ali rezultati zavise od proučavane populacije i načina poređenja. To ne znači da će svaki mešanac živeti duže od svakog rasnog psa: razlike između rasa su velike, a manji psi uglavnom žive duže od većih. Moguća prednost mešanaca nije jednostavno posledica „preživljavanja najotpornijih“. Veća genetska raznovrsnost može smanjiti rizik od nekih recesivnih naslednih bolesti, ali mešanci takođe mogu naslediti bolesti od svojih predaka. Ni nasledni rizici kod rasnih pasa nisu ograničeni samo na loš uzgoj, mada odgovoran uzgoj i zdravstveno testiranje mogu smanjiti rizik od određenih bolesti. Teški životni uslovi, povrede i nedovoljna nega mogu skratiti život bilo kog psa, bez obzira na poreklo. Za vlasnika je zato korisnije da procenu dugovečnosti zasniva na veličini, poreklu i zdravstvenom stanju konkretnog psa, a da zdravlje podrži primerenom ishranom, održavanjem zdrave telesne mase, kretanjem i redovnom veterinarskom negom.