Deklaracija je važan početni izvor informacija, ali nije dovoljna za pouzdanu procenu ukupnog kvaliteta hrane. Na njoj treba proveriti da li je hrana potpuna ili dopunska, za koji uzrast i namenu je predviđena, kao i podatke o sastavu i hranljivim materijama. Ipak, spisak sastojaka ne pokazuje sam po sebi svarljivost, nutritivnu adekvatnost ni doslednost proizvodnje. Psi ne zavise od toga da sastojci zvuče „prirodno“ ili marketinški dopadljivo, već od odgovarajućeg unosa hranljivih materija i energije. Mali dodaci poput „supernamirnica“ mogu izgledati impresivno na ambalaži, a da ne govore mnogo o stvarnoj vrednosti recepture. Za potpuniju procenu korisne su informacije o stručnjacima koji formulišu hranu, kontroli kvaliteta i bezbednosti, kao i o načinu provere nutritivne adekvatnosti. Vlasnik zato treba da koristi deklaraciju kao polaznu tačku, a ne kao jedini dokaz kvaliteta, i da bira hranu primerenu uzrastu, zdravstvenom stanju i potrebama psa. Kod bolesti ili posebnih potreba izbor hrane treba uskladiti sa veterinarom.