Pas koji deluje mirno pored deteta nekoliko minuta nije automatski bezbedan za život sa malom decom. Posebno kod odraslog udomljenog psa, čija prošlost i okidači nisu do kraja poznati, jedan susret može dati lažan osećaj sigurnosti. Neki psi u novom okruženju deluju tihi i mirni zato što su zbunjeni, ukočeni ili pod stresom, a ne zato što su stvarno opušteni.
Mala deca dodatno povećavaju nepredvidivost: prilaze naglo, viču, mašu rukama, unose se psu u lice, diraju igračke ili hranu i ne umeju da čitaju granice. Pas može takvo ponašanje neko vreme da toleriše, ali tolerancija nije isto što i prijatnost. Kada nema mogućnost da se udalji, može reagovati naglo, naročito ako je umoran, uplašen, iznenađen ili ga nešto zaboli.
Zato procena ne sme da se zasniva na jednom "testu sa detetom", već na opreznom upravljanju odnosom, postepenim i kratkim susretima, stalnom nadzoru i mogućnosti da se pas lako odvoji od deteta. Mnogo više znači proverena istorija života psa u domaćinstvu sa decom nego jedan improvizovan susret. Nijedan pas nije potpuno bez rizika pored malog deteta; razlika je u tome koliko se odgovorno procenjuje i vodi situacija.
