Lak pas i lak život sa psom nisu isto. Čak i kada pas nema ozbiljne probleme u ponašanju, briga o njemu i dalje podrazumeva stalnu odgovornost, rutinu i mentalnu uključenost. Osobi koja živi sa anksioznošću, depresijom, iscrpljenošću ili sagorevanjem i miran pas može pojačati osećaj opterećenja, budnosti i gubitka prostora za oporavak.
Važno je razlikovati početni stres prilagođavanja od dubljeg nesklada. Ako se stanje postepeno smiruje i rutina postaje podnošljivija, verovatno je reč o prolaznoj fazi. Ako mesecima nema olakšanja, ako šetnje, prisustvo psa i svakodnevne obaveze i dalje izazivaju strepnju i iscrpljenost, problem nije u tome što je pas „težak“, već u tome što život sa psom za tu osobu možda nije održiv u datim okolnostima.
Moguće je voleti psa, uživati u kontaktu s njim i ipak nemati dovoljno unutrašnjeg kapaciteta za život sa obavezama koje pas nosi. Zato procena ne treba da se zasniva samo na temperamentu psa, već i na realnim mogućnostima domaćinstva i mentalnom zdravlju vlasnika.