Cena šteneta zavisi od zemlje, dostupnosti rase, porekla, zdravstvenih pregleda roditelja i uslova u odgajivačnici. Bez uporedivih podataka za određeno tržište i period nije moguće napraviti pouzdanu svetsku rang-listu najskupljih rasa. Sledećih 15 rasa zato nije poređano po ceni: pregled pokazuje kako se njihove potrebe razlikuju i koji troškovi mogu pratiti život sa njima.
Kupovna cena je samo početak. U budžet uključite potpunu hranu primerenu uzrastu i zdravstvenom stanju, preventivnu veterinarsku negu, opremu, obuku, negu dlake i nepredviđeno lečenje. Oznaka „premium“ sama po sebi nije garancija kvaliteta hrane, niti je čistokrvnim psima obavezna posebna kategorija hrane.
1. Tibetanski mastif
Tibetanski mastif je krupan pas tradicionalno korišćen za čuvanje stada i poseda. Gusta dlaka oko vrata i ramena daje mu izgled grive. Može biti samostalan i rezervisan prema nepoznatima, pa su važni rana socijalizacija, sigurno ograđen prostor i dosledna obuka bez grubosti.
Veličina znači veće troškove hrane, opreme i pojedinih veterinarskih postupaka. Pri izboru šteneta raspitajte se o pregledima kukova, očiju i štitne žlezde u uzgojnoj liniji. Visoka cena i upadljiv izgled nisu dokaz zdravlja ili kvaliteta uzgoja.
2. Faraonski pas
Faraonski pas je rasa povezana sa Maltom, gde je tradicionalno korišćen za lov na zečeve. Njegovo malteško ime Kelb tal-Fenek znači „pas za zečeve“. Sličnost sa staroegipatskim prikazima pasa ne treba smatrati dokazom neposrednog porekla od tih pasa.
Aktivan je i može imati izražen nagon za poterom. Potrebni su mu svakodnevno kretanje, zanimljiva obuka zasnovana na nagrađivanju i bezbedno ograđen prostor za slobodno trčanje. Kratka dlaka je jednostavnija za održavanje, ali vreme za aktivnosti ostaje važna obaveza vlasnika.
3. Mali lavlji pas
Mali lavlji pas, poznat i kao levhen, mali je pas za društvo. Ime duguje tradicionalnoj frizuri koja naglašava prednji deo tela poput lavlje grive. Obično uživa u blizini ljudi, ali odnos prema deci i drugim životinjama zavisi i od iskustava i socijalizacije.
Dlaka zahteva redovno raščešljavanje i šišanje, što može biti značajna stalna stavka u budžetu. Uši treba pregledati, ali ih ne čistiti prečesto niti nasumično koristiti preparate. Neprijatan miris, crvenilo, bol ili sekret razlog su za veterinarski pregled.
4. Portugalski vodeni pas
Portugalski vodeni pas je aktivna rasa koja je pomagala ribarima. Mnogim jedinkama prijaju plivanje, donošenje predmeta i zajednički rad sa vlasnikom. Potrebni su mu i fizička aktivnost i zadaci koji angažuju pažnju.
Dlaka zahteva redovno održavanje. Slabije linjanje ne znači da pas ne može izazvati alergijsku reakciju: nijedna rasa nije potpuno hipoalergena. Pri kupovini tražite dokumentaciju o pregledima i testovima relevantnim za nasledna oboljenja očiju i zglobova.
5. Samojed
Samojed je aktivan pas guste dvostruke dlake. Često je društven i zainteresovan za zajedničke aktivnosti, ali nije automatski idealan za svaku porodicu. Susrete sa malom decom treba nadzirati, kao i kod drugih pasa.
Redovno četkanje, naročito tokom linjanja, zahteva vreme ili pomoć profesionalnog grumera. Na vrućini treba prilagoditi aktivnosti i obezbediti hladovinu i vodu. Pre kupovine raspitajte se o pregledima kukova i očiju i poznatim naslednim bolestima u porodici šteneta.
6. Čau-čau
Čau-čau može biti samostalan i uzdržan prema nepoznatima. To nije razlog da se rasa opisuje kao pas koji po pravilu napada vlasnika. Važni su postepena socijalizacija, poštovanje granica psa i kratki, dosledni treninzi uz nagrađivanje.
Gusta dlaka traži redovnu negu, a toplota može otežavati aktivnosti. U rasi se javljaju problemi sa zglobovima, štitnom žlezdom i kapcima, uključujući uvrtanje kapka ka oku. Suzenje, žmirkanje ili trljanje oka zahtevaju pregled, a ne kućno lečenje.
7. Akita inu
Akita inu je snažan, samostalan pas. Odnosi sa drugim psima mogu zahtevati naročitu pažnju, pa su pažljivo upoznavanje i bezbedno upravljanje susretima važniji od očekivanja da će se svaka jedinka lako uklopiti. Obuka ne treba da se zasniva na dominaciji ili fizičkom kažnjavanju.
Gusta dlaka obilno se linja u određenim periodima. Pri izboru odgajivača raspitajte se o zdravlju zglobova, očiju i štitne žlezde, kao i o drugim oboljenjima u uzgojnoj liniji. Troškovi odgovaraju veličini psa, ali zdravstvene potrebe zavise od konkretne jedinke.
8. Irski vučji hrt
Irski vučji hrt je jedna od najviših rasa pasa. Iako mnoge jedinke deluju mirno i blago, velika telesna masa traži dovoljno prostora i pažljivo upravljanje. Lovački nagon može uticati na ponašanje prema manjim životinjama.
Kod ove rase važni su zdravlje srca i rizik od tumora kostiju. Kao i kod drugih veoma velikih pasa, hrana, prevoz i pojedini veterinarski postupci mogu biti skupi. O planu pregleda i primerenoj aktivnosti tokom rasta posavetujte se sa veterinarom.
9. Afenpinčer
Afenpinčer je mali, živahan pas prepoznatljivog izraza lica. Može biti glasan i uporan, ali takvo ponašanje nije neizbežno. Kratke vežbe, nagrađivanje poželjnog ponašanja i postepeno navikavanje na samoću korisniji su od etiketa poput „ljubomoran“ ili „neposlušan“.
Mala veličina smanjuje količinu potrebne hrane, ali ne uklanja troškove stomatološke nege, pregleda i održavanja dlake. Raspitajte se o zdravlju kolena i očiju. Zbog sitne građe, interakciju sa malom decom i krupnim psima treba pažljivo nadzirati.
10. Argentinski pas — dogo argentino
Dogo argentino je snažna rasa razvijena za lov na krupnu divljač. Potrebni su mu odgovoran vlasnik, odgovarajuće aktivnosti, rana socijalizacija i pažljivo upravljanje kontaktima sa drugim životinjama. Sama rasa nije dovoljna za procenu ponašanja pojedinačnog psa.
Među zdravstvenim pitanjima važni su urođena gluvoća i problemi sa kukovima; tražite rezultate odgovarajućih pregleda, uključujući ispitivanje sluha. U pojedinim državama držanje ili uvoz ove rase podležu ograničenjima. Pre kupovine ili putovanja proverite važeće uslove kod nadležnog organa, a zdravstvenu dokumentaciju sa veterinarom.
11. Čehoslovački vučji pas
Čehoslovački vučji pas nastao je ukrštanjem nemačkih ovčara i karpatskih vukova. To je zahtevna, aktivna rasa kojoj su potrebni pažljiva socijalizacija, mentalni zadaci i bezbedan prostor. Izgled sličan vuku nije dobar razlog za izbor psa.
Obično nije jednostavan izbor za početnika. Korisna je pomoć stručnjaka za ponašanje koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja. Pored troškova hrane i pregleda, treba realno proceniti vreme potrebno za aktivnosti, obuku i postepeno navikavanje na ostajanje bez vlasnika.
12. Kovrdžavi bišon
Kovrdžavi bišon je mali pas za društvo. Mnoge jedinke rado uče i provode vreme sa ljudima, ali im je potrebno i postepeno učenje samostalnosti. Slabije linjanje ne garantuje da pas neće izazvati alergiju.
Dlaka traži često raščešljavanje i redovno šišanje, pa nega može činiti veliki deo godišnjih troškova. Rasa nije bez zdravstvenih problema: pažnju zaslužuju zubi, koža, kolena i mokraćni sistem. Dug život nije zagarantovan poreklom ili cenom šteneta.
13. Avganistanski hrt
Avganistanski hrt je prepoznatljiv po dugoj, svilenkastoj dlaci. Može biti samostalan i uzdržan, pa obuka zahteva strpljenje i motivaciju prilagođenu psu. Kao hrt, može snažno reagovati na životinju koja trči.
Održavanje dlake traži mnogo vremena, redovno kupanje i pažljivo raščešljavanje. Slobodno trčanje treba omogućiti u bezbedno ograđenom prostoru. Pri proceni troškova računajte na negu dlake, opremu za većeg psa i redovnu veterinarsku zaštitu.
14. Saluki
Saluki je drevna rasa hrta sa Bliskog istoka. Vitak je, brz i često rezervisan prema nepoznatima. Privrženost porodici ne znači da će svaki pas imati isti temperament ili se podjednako lako slagati sa svim životinjama.
Nagon za poterom može biti jak, pa pouzdanost dolaska na poziv ne treba iskušavati pored saobraćaja ili divljači. Potrebni su mu bezbedno kretanje i postepena obuka. Nega dlake je obično manje zahtevna nego kod avganistanskog hrta, ali to ne znači da nema zdravstvenih rizika ili drugih troškova.
15. Bernardinac
Bernardinac je poznat po istorijskoj ulozi u spasavanju putnika u Alpima. Često je miran porodični pas, ali nije „dadilja“ za decu. Zbog mase i snage može nenamerno oboriti dete, pa su nadzor i osnovna obuka neophodni.
Velika količina hrane, odgovarajući prevoz, oprema i veterinarska nega mogu biti znatan trošak. Važno je pratiti telesnu masu i zdravlje zglobova i srca. Mladom psu treba prilagoditi aktivnosti, a tokom vrućine izbegavati napor i obezbediti hladan prostor.
Zdravstveni rizik koji ne treba prevideti
Veliki psi sa dubokim grudnim košem, uključujući neke rase iz ovog pregleda, imaju povećan rizik od proširenja i uvrtanja želuca. Bezuspеšno napinjanje na povraćanje, naglo nadimanje stomaka, jak nemir, slinjenje, slabost ili kolaps zahtevaju hitan odlazak veterinaru. Ne čekajte da se pojave svi znaci i ne pokušavajte kućno lečenje.
Rekordne cene nisu merilo odgovorne kupovine
Priče o izuzetno skupim tibetanskim mastifima ne govore koliko prosečan vlasnik treba da plati psa. Pojedinačna prodaja, čak i kada je dokumentovana, nije prosečna tržišna cena niti dokaz da je neka rasa univerzalno najskuplja. Bez pouzdanog izvora ne treba navoditi rekordne iznose kao činjenice.
Šta proveriti pre kupovine šteneta
Uslove odrastanja: upoznajte majku štenaca kada je to moguće, posmatrajte ponašanje pasa i tražite jasne podatke o poreklu i uzrastu šteneta.
Zdravstvenu dokumentaciju: tražite konkretne rezultate pregleda roditelja i podatke o pregledima i preventivnoj zaštiti šteneta. Rodovnik sam po sebi ne garantuje zdravlje, a ni uredni testovi ne isključuju svaku buduću bolest.
Ukupan budžet: od lokalnog veterinara, grumera i stručnjaka za obuku zatražite okvirne troškove za veličinu i potrebe izabrane rase. Ostavite rezervu za neplanirano lečenje.
Uslove držanja i prevoza: ako kupujete psa iz druge zemlje ili planirate putovanje, proverite pravila identifikacije, zdravstvene dokumentacije, uvoza i eventualnih ograničenja za rasu kod nadležnih organa i veterinara.
