Naziv „buldog“ ne označava jednu rasu sa nekoliko veličina. Engleski, francuski i američki buldog razlikuju se po poreklu, građi i potrebama. Uz njih se često predstavljaju i srodni moloski psi, kao i istorijski tipovi koji više ne postoje. Zato ovaj pregled nije spisak svih „vrsta“ jedne rase.

Kako su nastali buldogi

Istorija engleskog buldoga povezana je sa psima korišćenim u Engleskoj za huškanje na bikove, poznato kao bull-baiting. Ova okrutna praksa zabranjena je u Ujedinjenom Kraljevstvu 1835. godine. Kasniji uzgoj postepeno je usmeravan ka psu za društvo, uz velike promene izgleda.

Razvoj različitih buldoga i srodnih pasa nije tekao jednim putem. Neki su razvijani kao pratioci, drugi za rad sa stokom ili čuvanje imanja. Tvrdnje da svi neposredno potiču od istih rimskih pasa previše pojednostavljuju njihovo poreklo.

Šta im je zajedničko, a po čemu se razlikuju

Mnogi od ovih pasa imaju kratku dlaku, snažno telo i široku glavu, ali razlike su velike. Francuski buldog je mali pas za društvo, dok je američki buldog znatno krupniji i obično fizički zahtevniji. Dužina njuške, izraženost kožnih nabora i potreba za kretanjem takođe se razlikuju.

Rasa može ukazati na određene sklonosti, ali ne garantuje karakter. Nije svaki buldog miran, dobar čuvar ili tolerantan prema drugim psima. Važni su nasledne osobine, zdravlje, rana iskustva i način postupanja. Kontakt psa i deteta uvek treba da nadgleda odrasla osoba.

Pregled buldoga i srodnih pasa

Priznavanje rase zavisi od kinološke organizacije. To što je rasa priznata u nacionalnom registru ne znači da ima isti status u svim međunarodnim organizacijama. Kod ređih rasa podaci o veličini i životnom veku mogu biti ograničeni, pa ih ne treba shvatati kao pouzdano obećanje za pojedinačnog psa.

Španski alano

Poreklo: Španija.

Alano je snažan moloski pas, istorijski povezan sa lovom i radom sa stokom. Ponekad se naziva španskim buldogom, ali nije samo varijanta engleskog buldoga. Obično zahteva dosta svakodnevnog kretanja, mentalne aktivnosti i pažljive socijalizacije.

Najviše odgovara osobi koja može bezbedno da vodi krupnog, snažnog psa. Dvorište nije zamena za šetnje i zajednički rad, a kratka dlaka nije dovoljna zaštita za stalni boravak napolju po hladnoći.

Alapaški buldog

Izvor fotografije: topdogtips.com

Poreklo: Sjedinjene Američke Države.

Alapaški buldog, poznat i kao Alapaha Blue Blood Bulldog, povezuje se sa američkim jugom, naročito Džordžijom. To je ređa rasa snažne građe, uzgajana i za čuvanje imanja. Nema dovoljno pouzdanih podataka da bi se navodio tačan broj preostalih pasa.

Može biti rezervisan prema nepoznatim ljudima. Potrebni su mu postepeno upoznavanje sa okruženjem i obuka zasnovana na nagrađivanju, a ne podsticanje sumnjičavosti. Kratka dlaka se relativno lako održava; učestalost kupanja treba prilagoditi stanju kože i zaprljanosti.

Američki buldog

Poreklo: Sjedinjene Američke Države.

Američki buldog je krupan, mišićav pas sa radnim nasleđem. U okviru rase postoje razlike u građi, od težih do lakših i atletskijih pasa. Priznaju ga pojedine kinološke organizacije, pa tvrdnja da uopšte nije zvanično priznat nije precizna.

Često mu prijaju duže šetnje, vežbe poslušnosti i druge aktivnosti prilagođene zdravlju i uzrastu. Zbog snage je posebno važno rano učiti mirno hodanje na povocu i pouzdan odziv. Mogu se javiti problemi sa zglobovima i alergijska oboljenja kože; zdravstveni nalazi roditelja važniji su od obećanja da je određena linija potpuno zdrava.

Engleski buldog

Poreklo: Engleska.

Engleski buldog je zdepast pas široke glave, kratke njuške i izraženih nabora. Mnogi su privrženi ukućanima i uživaju u mirnijim aktivnostima, ali im je i dalje potrebno svakodnevno kretanje. Sporo hodanje ili odbijanje aktivnosti ne treba automatski pripisivati lenjosti: uzrok mogu biti bol ili otežano disanje.

Posebnu pažnju zahtevaju disajni putevi, koža i nabori, oči i zglobovi. Vrućina i napor mogu biti opasni. Tokom toplih dana potrebne izlaske treba svesti na kratke šetnje u najhladnijem delu dana, uz hladovinu i vodu, a ne potpuno ukinuti mogućnost obavljanja nužde.

Buldog kampajro

Izvor fotografije: www.patasdacasa.com.br

Poreklo: Brazil.

Kampajro, odnosno buldog campeiro, brazilski je pas povezan sa radom sa stokom. Snažan je i mišićav, a njegova radna prošlost razlikuje ga od buldoga razvijanih prvenstveno za društvo. Van zemlje porekla manje je poznat, ali bez pouzdanih podataka ne treba ga proglašavati rasom na ivici izumiranja.

Budući vlasnik treba da proceni potrebe konkretnog psa za kretanjem i radom. Izgled i opis rase nisu dovoljni da se zaključi da će pas biti miran, druželjubiv ili jednostavan za obuku.

Kontinentalni buldog

Poreklo: Švajcarska.

Kontinentalni buldog razvijen je sa ciljem da se dobije pokretljiviji pas buldoškog tipa, funkcionalnije građe. Ipak, cilj uzgoja nije garancija da svaki pas nema zdravstvenih problema, pa su pregledi i dokumentacija o zdravlju i dalje važni.

Može se prilagoditi životu u stanu ako dobija dovoljno šetnji, igre i kontakta sa ljudima. Kao i druge pse, treba ga postepeno navikavati da ostaje sam. Teško podnošenje samoće nije isto što i dijagnoza depresije i procenjuje se prema ponašanju pojedinca.

Francuski buldog

Poreklo: Francuska, uz istorijske veze sa malim buldozima iz Engleske.

Francuski buldog je mali pas za društvo, prepoznatljiv po uspravnim ušima. Često je razigran i privržen, ali nije svakom psu lako da živi sa drugim ljubimcima ili da ostaje sam. Potrebne su mu redovne šetnje, igra i kratke, zanimljive vežbe, a ne život bez aktivnosti.

Zbog kratke njuške postoji povećan rizik od otežanog disanja i pregrevanja. Pažnju zahtevaju i oči, koža i kičma. Održavanje odgovarajuće telesne mase važno je za zdravlje; količinu hrane i poslastica treba prilagoditi uz savet veterinara.

Savremeni staroengleski buldog

Poreklo: Sjedinjene Američke Države.

Naziv Olde English Bulldogge odnosi se na savremenu američku rasu razvijenu po uzoru na stariji tip buldoga. Ne treba je mešati sa istorijskim engleskim psima od kojih je potekao današnji engleski buldog. Obično je atletskije građe, ali zdravstveno stanje mora da se procenjuje pojedinačno.

Važni su dosledna obuka bez grubosti, primerena aktivnost i rana socijalizacija. Kratku dlaku dovoljno je redovno četkati odgovarajućom rukavicom ili četkom. Nega uključuje i zube, uši, kandže i eventualne kožne nabore, uz plan vakcinacije i zaštite od parazita koji određuje veterinar.

Ca-de-bo

Poreklo: Majorka, Španija.

Ca-de-bo, poznat i kao majorkanski mastif, srodan je moloski pas, a ne varijanta engleskog buldoga. Snažan je i kompaktan, sa istorijom čuvarske uloge. Može živeti u stanu ili kući ako ima odgovarajuće uslove, šetnje i kontakt sa ukućanima.

Moguća rezervisanost prema nepoznatima zahteva pažljivu socijalizaciju. Ne treba pretpostaviti da će sam uvek pravilno proceniti pretnju ili da će automatski biti bezbedan uz decu i druge životinje. Kratka dlaka lako se održava, ali slabo štiti od hladnoće.

Buldog serano

Izvor fotografije: www.nativebreed.org

Poreklo: Brazil.

Serano, odnosno buldog serrano, ređi je brazilski pas povezan sa radom sa stokom. Njegova radna namena podrazumeva snagu i pokretljivost, ali ne garantuje da će svaki pas biti izdržljiv sportski partner ili pouzdan čuvar.

Kod ovako retkih rasa posebno je važno tražiti jasne podatke o poreklu, registru, zdravstvenim pregledima i uslovima uzgoja. Opise temperamenta treba dopuniti upoznavanjem odraslih pasa iz iste linije.

Bulenbajser — istorijski nemački tip psa

Izvor fotografije: wikimedia.org

Bulenbajser, odnosno Bullenbeisser, bio je nemački tip snažnog lovačkog psa, povezan sa hvatanjem i zadržavanjem krupne divljači. Imao je ulogu u nastanku boksera. Danas ne postoji kao zasebna živa rasa, pa nije opcija pri izboru ljubimca.

Za istorijske tipove bez savremenih standarda i pouzdanih podataka nije opravdano navoditi precizne raspone težine ili očekivanog životnog veka kao da je reč o današnjoj ujednačenoj rasi.

Toy-buldog — istorijski mali buldog

Poreklo: Engleska.

Naziv toy-buldog koristio se za male buldoge u istoriji uzgoja. Oni su deo priče o razvoju malih pasa buldoškog tipa, uključujući francuskog buldoga, ali danas nisu zasebna, standardizovana rasa pod tim istorijskim nazivom.

Savremeni oglasi za „toy“, „mini“ ili „mikro“ buldoge ne dokazuju da je u pitanju posebna rasa. Izrazito mala veličina sama po sebi nije prednost za zdravlje; važniji su funkcionalna građa i proverljivi zdravstveni podaci.

Zdravlje: disanje nije sporedna stvar

Kod kratkonjuških pasa, naročito engleskog i francuskog buldoga, može se javiti brahicefalični opstruktivni sindrom disajnih puteva. Glasno disanje, brzo zamaranje, teško podnošenje toplote i poremećaji disanja u snu nisu osobine koje treba ignorisati kao „normalne za rasu“. Potrebna je veterinarska procena.

Izrazito otežano disanje, plavičaste ili sive desni, kolaps ili sumnja na toplotni udar zahtevaju hitnu veterinarsku pomoć. Prekinite aktivnost, sklonite psa na hladno i provetreno mesto i odmah kontaktirajte veterinara. Ako je pregrejan, započnite rashlađivanje hladnijom vodom iz česme i strujanjem vazduha, bez odlaganja odlaska u ambulantu.

Nabore treba nežno čistiti i dobro osušiti. Crvenilo, neprijatan miris, sekret ili bol zahtevaju pregled, a ne nasumično nanošenje krema. Održavanje zdrave telesne mase, nega zuba i pregledi kože, očiju i zglobova važni su bez obzira na tip buldoga.

Koji pas odgovara vašem načinu života?

  • Procenite vreme i fizičke mogućnosti. Mali pas nije nužno jednostavan za negu, a snažan pas zahteva da možete bezbedno da ga vodite. Veličina stana manje je važna od svakodnevne brige i odgovarajuće aktivnosti.

  • Uskladite očekivanja od aktivnosti. Alano i američki buldog često traže aktivnijeg vlasnika. Kratkonjuškog buldoga ne treba birati kao partnera za trčanje ili naporne izlete, naročito po toplom vremenu.

  • Planirajte obuku. Koristite kratke vežbe, nagrade i dosledna pravila. Odbijanje zadatka nije dokaz da pas pokušava da dominira: uzrok mogu biti nerazumevanje, strah, bol ili umor. Kod problema sa ponašanjem potražite stručnjaka koji radi bez zastrašivanja.

  • Računajte na troškove zdravlja. Tražite rezultate pregleda roditelja relevantnih za rasu i razgovarajte sa veterinarom o rizicima. Rodovnik nije potvrda zdravlja, a popularnost odgajivačnice nije zamena za dokumentaciju.

  • Upoznajte konkretnog psa. Pri kupovini pogledajte uslove u kojima štenci odrastaju i, kada je moguće, majku legla. Pri udomljavanju tražite informacije o zdravlju, ponašanju i odnosu prema drugim životinjama. Mešanac nije sam po sebi manje vredan ili manje zdrav ljubimac.

Pri izboru prednost dajte psu koji slobodno diše, udobno se kreće i čije potrebe realno možete da zadovoljite, umesto što kraćoj njušci, većem broju nabora ili neobičnoj veličini.