Kako je rad oblikovao škotske pse
Čuvanje i usmeravanje stada, lov i suzbijanje štetočina oblikovali su mnoge rase povezane sa Škotskom. Uzgajivačima su bili važni izdržljivost, sposobnost samostalnog rada i saradnja sa čovekom. Ipak, istorija starih radnih tipova nije uvek dovoljno dokumentovana da bi se precizno odredili njihovo poreklo i vreme nastanka.
Klima i teren takođe su uticali na osobine pasa. Mnoge škotske rase imaju gustu poddlaku i zaštitnu spoljašnju dlaku, ali se međusobno znatno razlikuju po građi, temperamentu i potrebama za negom. Zajedničko poreklo ne znači da će svakoj odgovarati isti način života.
Terijeri su razvijani za rad na štetočinama i lov u jazbinama.
Lovačke rase pomagale su u pronalaženju, praćenju ili donošenju divljači.
Ovčarski psi pomagali su u okupljanju, usmeravanju i premeštanju stada.
Rase poreklom iz Škotske i njene okoline
U ovom pregledu predstavljeni su škotski psi, rase razvijene u englesko-škotskom pograničju i bloodhound, čija istorijska veza sa Škotskom ne znači da je isključivo škotskog porekla. Podela dugodlakog i kratkodlakog kolija na zasebne rase ili varijetete zavisi od kinološke organizacije.
Bloodhound: tragač povezan i sa škotskom istorijom
Bloodhound, poznat i kao pas svetog Huberta, nije precizno predstavljati kao isključivo škotsku rasu. Njegov razvoj vezuje se za kontinentalnu Evropu i Britaniju, dok su psi tragači imali važnu ulogu i u škotskoj istoriji, naročito u potragama za ljudima i ukradenom stokom.
Prepoznatljiv je po dugim visećim ušima, naboranoj koži i izuzetno razvijenom njuhu. Mnogi primerci su blagi i privrženi, ali praćenje mirisa može potpuno zaokupiti njihovu pažnju. Zato su bezbedno ograđen prostor i šetnja na povocu važni i kod dobro obučenog psa.
Škotski jelenji hrt — dirhound
Dirhound je veliki, dugonogi hrt razvijen za lov na jelene u Škotskoj. Njegovo starije poreklo nije sasvim razjašnjeno, pa tvrdnje o neposrednom kontinuitetu od pasa drevnih naroda treba uzimati sa rezervom.
U domu često deluje mirno i nežno, ali napolju može snažno reagovati na životinju koja beži. Potrebni su mu prostor za bezbedno kretanje i postepeno prilagođena fizička aktivnost. Zbog veličine, i svakodnevni smeštaj i prevoz zahtevaju planiranje.
Zlatni retriver
Jedan od najpoznatijih porodičnih pasa potiče iz Škotske. Zlatni retriver razvijen je u 19. veku za donošenje odstreljene divljači, uključujući rad u vodi.
U njegovom razvoju učestvovali su tadašnji retriveri talasaste dlake i danas izumrli tvidski vodeni španijel. Sklonost donošenju predmeta i saradnji sa čovekom i dalje je izražena kod mnogih pasa ove rase.
Zlatni retriveri često su druželjubivi i spremni za učenje, ali nisu automatski „idealni psi za decu”. Potrebni su im svakodnevno kretanje, mentalno angažovanje i obuka, a kontakte sa malom decom treba nadzirati kao i kod svakog drugog psa.
Gordon seter — škotski seter
Gordon seter je crno-smeđi lovački pas razvijen za pronalaženje i markiranje pernate divljači. Njegovo ime povezano je sa vojvodama od Gordona i njihovim uzgojem u Škotskoj.
Posebno se ističe doprinos četvrtog vojvode od Gordona krajem 18. i početkom 19. veka. Današnja rasa zadržala je sportsku građu i veliku potrebu za aktivnošću.
Može biti privržen porodični pas, ali mu kratke šetnje obično nisu dovoljne. Odgovaraju mu duže aktivnosti prilagođene uzrastu i zdravlju, rad njuškom i dosledna obuka zasnovana na nagrađivanju.
Škotski terijer
Škotski terijer je zdepast, kratkonog pas sa oštrom dlakom, razvijen za lov na štetočine i rad u jazbinama. U istoriji rase pojavljuje se i naziv aberdinski terijer.
Mnogi škotski terijeri su samostalni, uporni i odani ukućanima. Mali rast ne znači i malu potrebu za šetnjom, istraživanjem i učenjem. Zbog mogućeg nagona za jurenjem, upoznavanje sa manjim životinjama zahteva oprez.
Među poznatim vlasnicima ove rase bio je američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt, čiji je pas Fala postao naročito poznat.
Border terijer
Border terijer potiče iz pograničnog područja Engleske i Škotske. Ime je dobio po engleskoj reči za granicu, a razvijan je kao radni terijer koji je pratio lovce.
Noge su mu omogućavale da prati lovačku družinu, dok je relativno usko telo bilo važno za ulazak u jazbine. Danas je često porodični saputnik, ali može zadržati sklonost kopanju i jurenju malih životinja.
Kern terijer
Kern terijer je mali, živahan škotski terijer. Njegovo ime povezano je sa kamenim gomilama i naslagama u kojima su se skrivale životinje koje je lovio.
Pre jasnog razdvajanja savremenih rasa, nazivi škotskih terijera koristili su se manje dosledno nego danas. Kern deli deo istorije sa drugim malim terijerima iz Škotske, ali nije tačno da su svi nekada činili jednu jedinstvenu rasu u današnjem smislu.
Posebnu filmsku slavu donela mu je ženka Teri, koja je glumila Tota u filmu „Čarobnjak iz Oza” iz 1939. godine.
Skaj terijer
Skaj terijer povezan je sa ostrvom Skaj u Unutrašnjim Hebridima. Prepoznaje se po dugom telu, kratkim nogama i dugoj dlaci, a razvijan je za lov na životinje koje su ugrožavale domaćinstva i stoku.
Postoje različite priče o njegovim precima, ali sličnost sa nekom drugom rasom sama po sebi nije dokaz srodstva. Pouzdanije je reći da detalji ranog razvoja nisu potpuno razjašnjeni.
Kraljica Viktorija bila je poznata ljubiteljka ove rase. Skaj terijer je danas relativno redak; budućem vlasniku važni su i redovna nega dlake i strpljiva socijalizacija, jer neki psi mogu biti rezervisani prema nepoznatima.
Zapadnoškotski beli terijer — vesti
Vesti je mali beli terijer čiji je razvoj povezan sa belim radnim terijerima iz Škotske. U istoriji rase pominju se nazivi vezani za Poltaloh i Roznit.
Često je živahan, radoznao i samouveren, a njegovoj oštroj dlaci potrebna je redovna nega. Nije opravdano predstavljati ga kao psa koji ne izaziva alergije: nijedna rasa nije potpuno hipoalergenska, jer reakciju mogu izazvati proteini iz peruti, pljuvačke i drugih izlučevina, a ne samo dlaka.
Dendi dinmont terijer
Dendi dinmont terijer je mali terijer dugog tela, kratkih nogu i prepoznatljive meke dlake na glavi. Razvijao se u englesko-škotskom pograničju kao radni lovački pas.
Ime duguje Dendiju Dinmontu, liku iz romana Valtera Skota „Gaj Manering”, objavljenog 1815. godine. Psi tog književnog junaka pomogli su da se naziv ustali za ovu rasu.
Danas je relativno redak. Iako mali, može biti odlučan i samostalan, pa mu odgovaraju strpljiva obuka i redovne šetnje, uz negu karakteristične dlake.
Border koli
Border koli razvijen je među ovčarskim psima englesko-škotskog pograničja. Poznat je po sposobnosti učenja i zahtevnom radu sa stadom, a mnogi primerci i dalje obavljaju taj posao.
Pri radu koristi usredsređen pogled, položaj tela i kretanje da utiče na pravac kretanja ovaca. To nije jednostavno „upravljanje pogledom”, već složena saradnja psa, vodiča i stada.
Uspešan je u brojnim psećim sportovima, ali velika sposobnost učenja ne čini ga lakim izborom za svaki dom. Potrebni su mu smisleni zadaci, primerena aktivnost i učenje odmora. Kod nekih pasa ovčarsko ponašanje može biti usmereno i na decu, bicikle ili druge pokretne objekte.
Šetlandski ovčar — šelti
Šelti potiče sa Šetlandskih ostrva, severno od škotskog kopna. Razvijan je kao mali farmski pas koji je pomagao u radu sa životinjama i upozoravao na dolazak nepoznatih.
Iako izgledom podseća na malog dugodlakog kolija, šelti je zasebna rasa. Njegova gusta dvostruka dlaka zahteva redovno četkanje, posebno tokom linjanja.
Mnogi šeltiji brzo uče i vole saradnju sa vlasnikom, ali mogu biti osetljivi na buku, rezervisani prema nepoznatima ili skloni lajanju. Rana, postepena socijalizacija i blag pristup obuci važniji su od očekivanja da će se svaki pas lako prilagoditi svakom okruženju.
Dugodlaki koli
Dugodlaki koli mnogima je poznat zahvaljujući Lesi, junakinji romana Erika Najta i kasnijih filmskih i televizijskih adaptacija.
Rasa se razvijala iz škotskih ovčarskih pasa, a selekcija je vremenom oblikovala današnju dugu dlaku i karakterističnu izduženu glavu.
Često je privržen i spreman za saradnju, ali ponašanje prema deci, drugim životinjama i nepoznatim ljudima zavisi i od pojedinačnog temperamenta i iskustava. Potrebni su mu redovne šetnje, mentalne aktivnosti i temeljno četkanje dlake.
Kratkodlaki koli
Kratkodlaki koli deli poreklo i mnoge osobine sa dugodlakim kolijem. Najuočljivija razlika je kratka, pripijena spoljašnja dlaka sa gustom poddlakom.
Kraća dlaka olakšava deo nege, ali ne uklanja linjanje niti potrebu za četkanjem. Takođe ne znači da ovaj pas ima manje potrebe za kretanjem, učenjem i kontaktom sa ukućanima.
Kinološke organizacije različito ga klasifikuju: neke dugodlake i kratkodlake kolije vode kao zasebne rase, a druge kao varijetete iste rase. Pri izboru psa važniji su zdravlje, temperament i uslovi odrastanja nego sama administrativna podela.
Bradati koli
Bradati koli je škotski ovčarski pas razvijan za okupljanje i premeštanje stoke. Prepoznatljiv je po dugoj dlaci koja na njušci obrazuje karakterističnu bradu.
Detalji njegovog ranog porekla nisu potpuno jasni, pa priče o tačno određenim precima i veku nastanka ne treba predstavljati kao nesporne činjenice.
Mnogi bradati koliji su živahni, razigrani i skloni saradnji. Gusta dvostruka dlaka traži redovno, temeljno raščešljavanje kako bi se sprečilo stvaranje čvorova, a aktivan temperament zahteva više od povremenog izlaska u dvorište.
Retkost rase nije isto što i ugroženost vrste
Pojedine britanske i irske rase nalaze se na listama brojčano ranjivih domaćih rasa britanskog Kennel kluba. Takve oznake zasnivaju se na registracijama u određenom području i periodu; nisu isto što i globalna procena ugroženosti divljih vrsta. Zato mali broj registrovanih štenaca u jednoj zemlji ne dokazuje da je rasa pred nestankom svuda u svetu.
Popularnost i status rasa menjaju se, a rang-liste zasnovane na izgledu ili „zlatnom preseku” ne govore koliko je pas pogodan za određeni dom. Pri izboru je korisnije uporediti potrebe za aktivnošću, negom, prostorom i obukom, uz procenu zdravlja i temperamenta konkretnog psa.
