Goniči su lovački psi koji divljač pronalaze i prate prvenstveno pomoću mirisa. Među njima postoje velike razlike u veličini, građi i načinu rada. Ovde su predstavljene pojedine rase iz Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, a ne pregled svih lovačkih pasa.

Evropski goniči

Bigl je rasa britanskog porekla, razvijana za lov na zečeve i kuniće. Mnogi biglovi su živahni, radoznali i uporni u praćenju mirisa. Lovački nagon može otežati zajednički život sa kunićima i sitnim glodarima, pa se ne treba oslanjati na to da će ih pas prihvatiti kao bezbedne saputnike. Kunići i zečevi, inače, ne pripadaju glodarima.

Porselen je francuski gonič prepoznatljiv po kratkoj beloj dlaci sa narandžastim oznakama. Ime upućuje na njegov izgled, koji podseća na porcelan. Kao i drugi goniči, uzgajan je za rad na mirisnom tragu.

Veliki plavi gaskonjski gonič potiče iz Francuske. To je krupan pas čija prošarana dlaka iz daljine daje plavičast utisak. Tradicionalno se koristi za praćenje različite divljači, a njegova veličina i radna namena važniji su za izbor vlasnika od samog upečatljivog izgleda.

Italijanski gonič, poznat kao segugio italiano, postoji u kratkodlakoj i oštrodlakoj varijanti. Povezuje se pre svega sa lovom na zeca. Tvrdnje o njegovom neposrednom poreklu od antičkih pasa ili ulozi pretka brojnih savremenih rasa zahtevaju više dokaza nego što pruža sličnost sa starim prikazima pasa.

Španski gonič, odnosno sabueso español, vezuje se za sever Španije. Prepoznatljiv je po izduženom telu i dugim ušima. Njegova tradicionalna namena je praćenje divljači pomoću mirisa; radne sposobnosti pojedinačnog psa zavise i od zdravlja, iskustva i obuke.

Ruski goniči

Ruski gonič i ruski šareni gonič pripadaju ruskoj, a ne srpskoj tradiciji uzgoja lovačkih pasa. U razvoju ruskog šarenog goniča učestvovali su ruski goniči i engleski foks-haundi. Goniče ne treba poistovećivati sa borzojem: borzoj je hrt, čiji se način lova oslanja prvenstveno na vid i brzinu, dok goniči rade pre svega pomoću mirisa.

Američki goniči

Kunhaundi su grupa američkih goniča razvijanih prvenstveno za praćenje rakuna. Njihov rad često podrazumeva praćenje životinje do drveta na koje se popela i oglašavanje na tom mestu. Među njima je crno-žuti kunhaund. Priznavanje rasa i njihovo svrstavanje u grupe razlikuju se među kinološkim organizacijama, pa bez navođenja konkretne organizacije nije korisno tvrditi da je priznata samo jedna rasa.

Američki foks-haund razvijan je u Severnoj Americi od engleskih foks-haunda i drugih evropskih goniča. Sličan je engleskom foks-haundu, ali je obično lakše građe i dužih nogu. Nema osnova da se svaki američki foks-haund opisuje kao agresivniji od engleskog: ponašanje zavisi od pojedinačnog psa, nasleđa, socijalizacije, uslova života i obuke.

Šta njihova namena znači za život sa vlasnikom

Mnogim goničima potrebni su redovno kretanje, prilike za njuškanje i strpljiva obuka uz nagrađivanje. Zanimljiv miris može im odvući pažnju i kada inače dobro reaguju na poziv, pa su povodac ili bezbedno ograđen prostor važni za sprečavanje bekstva. Pripadnost rasi opisuje određene sklonosti, ali ne garantuje ni lovačke sposobnosti ni ponašanje konkretnog psa u domu.