Valter, štene iz prihvatilišta, proveo je dan u Njujorku uz pratnju čoveka i ranac za pse. Ideja izlaska bila je jednostavna: pružiti mu predah od prihvatilišta i napraviti fotografije i snimke koji bi pomogli da ga budući udomitelji primete. Prema opisu ove priče, ubrzo je udomljen, ali je zatim vraćen. Razlog je opisan samo kao nepodudaranje sa porodicom — bez dovoljno detalja da bi se zaključilo šta je pošlo po zlu.

Izlazak koji psu daje priliku da bude primećen

Njujork nudi mnogo prilika za susrete, ali gužva, buka i prevoz nisu prijatni svakom psu. Ranac sam po sebi ne sprečava strah ili preopterećenje. Mora biti namenjen psima, odgovarajuće veličine, dobro provetren i korišćen prema uputstvu proizvođača. Pas treba postepeno da se navikne na njega, uz pauze, vodu i mogućnost da se izlazak skrati.

Ovakve izlaske treba dogovarati sa prihvatilištem. Kod šteneta veterinar treba da proceni prikladne kontakte i mesta u skladu sa zdravstvenim stanjem i vakcinacijom. Ako pas drhti, uporno pokušava da se sakrije ili izađe, ukočen je ili pokazuje druge znake nelagode, važnije je udaljiti ga od gužve nego nastaviti snimanje.

Valter pred gradskom publikom

U opisu svog gradskog dana Valter je predstavljen kao razigrano i radoznalo štene velikih ušiju, koje je privlačilo pažnju prolaznika. Dobijao je poslastice, igračke i vreme posvećeno samo njemu. Delovao je dovoljno opušteno da deo izlaska provede u rancu, blizu čoveka.

Takav dan može pružiti korisna zapažanja o reakcijama psa, ali nije potpuna procena njegovog temperamenta. Ponašanje u prihvatilištu, na prometnoj ulici i u novom domu može se razlikovati. Ni mirno sedenje u rancu ni jedan razigran susret ne govore sami po sebi kako će pas reagovati na ostajanje nasamo, kućnu rutinu ili druge životinje.

Zašto je povratak posle lepog dana težak

Posle nekoliko sati druženja lako je razumeti želju da se pas odmah povede kući. Ipak, privrženost i sažaljenje nisu dovoljni za odluku o udomljavanju. Volonter može mnogo da pomogne i ako ne udomi psa: pažljivim druženjem, korisnim beleškama za osoblje i predstavljanjem psa bez ulepšavanja njegovih potreba.

Povratak u prihvatilište može biti emotivno težak za osobu koja je provela dan sa psom. Ipak, ne treba pretpostavljati kako se pas oseća samo na osnovu tog ljudskog doživljaja. Najvažnije je pratiti njegove reakcije i sa osobljem proceniti da li mu ovakvi izlasci prijaju.

Udomljenje koje nije potrajalo

Posle objave Valterovog izlaska stigla je vest da je udomljen, a zatim i da je vraćen jer nije bio odgovarajući izbor za tu porodicu. U dostupnom opisu nema konkretnog razloga za povratak. Zato ne bi bilo opravdano kriviti porodicu, pripisivati Valteru problem u ponašanju ili tvrditi da je uzrok bila njegova energija.

Povratak nije beznačajan događaj, ali nije ni dokaz da pas ne može da živi u porodici. Kada se pojave teškoće, treba se što pre obratiti prihvatilištu radi podrške i dogovora o daljim koracima. Ako zajednički život ipak nije moguć ili bezbedan, odgovorno dogovoren povratak može biti bolje rešenje od ostajanja u neodgovarajućim uslovima.

Šta proceniti pre udomljavanja šteneta

Štene tek uči kućna pravila. Žvakanje, obavljanje nužde u kući i potreba za nadzorom mogu biti deo odrastanja. Potrebni su mu strpljivo učenje uz nagrađivanje, postepeno upoznavanje sa svetom, primerena aktivnost i mnogo odmora — ne stalna zabava i iscrpljivanje.

Potrebe se razlikuju od psa do psa. Pretpostavljeno poreklo ili izgled nisu pouzdan način da se predvidi temperament mešanca. Korisnije je razgovarati sa ljudima koji ga neguju, upoznati ga više puta kada je to moguće i otvoreno opisati uslove u budućem domu.

  • Procenite ko će brinuti o psu tokom dana, koliko će ostajati sam i kako ćete organizovati učenje i veterinarsku negu.

  • Pitajte prihvatilište šta se zna o zdravlju, ponašanju i dosadašnjim iskustvima psa, a šta još nije poznato.

  • Razmotrite potrebe svih ukućana i drugih životinja i dogovorite bezbedno, postepeno upoznavanje.

  • Unapred proverite kakvu podršku prihvatilište nudi posle udomljavanja i kome se možete obratiti ako nastanu teškoće.

Valterov dan u gradu doneo mu je pažnju, ali pažnja je samo početak. Njegovo prvo udomljenje nije potrajalo, a dalji ishod ovde nije poznat. Ono što priča jasno ističe jeste razlika između trenutka u kome nas pas osvoji i odluke da dugoročno preuzmemo brigu o baš tom psu.