Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati trovanje i akutno oštećenje bubrega kod pasa. Nije utvrđena pouzdano bezbedna količina, a osetljivost se razlikuje od psa do psa. Ako je pas pojeo grožđe, suvo grožđe ili hranu koja ih sadrži, odmah kontaktirajte veterinara — ne čekajte pojavu simptoma.

Zašto je grožđe opasno za pse?

To što je neka namirnica pogodna za ljude ne znači da je bezbedna za pse. Opasnost od grožđa nije samo u šećeru niti u tome da ga pas teško vari: nakon unošenja može doći do ozbiljnog oštećenja bubrega. Vinska kiselina i njene soli smatraju se verovatnim uzrokom toksičnosti, ali razlike u sastavu plodova i osetljivosti pasa otežavaju predviđanje rizika.

Oštećeni bubrezi mogu slabije da uklanjaju otpadne materije iz krvi i održavaju ravnotežu tečnosti i elektrolita. U teškim slučajevima stvaranje mokraće postaje veoma smanjeno ili prestaje. Anurija znači da se mokraća praktično ne stvara ili ne izlučuje, a ne samo da je pas zadržava.

Grožđe i suvo grožđe ne treba davati psu ni kao povremenu poslasticu. Čak i malu količinu treba prijaviti veterinaru.

Da li su grožđe bez semenki i suvo grožđe bezbedni?

Ne. Rizik postoji i kod grožđa sa semenkama i kod sorti bez semenki, bez obzira na boju ili na to da li je grožđe kupljeno ili uzgojeno kod kuće. Pranje, uklanjanje semenki ili organski uzgoj ne čine ga bezbednim za psa.

Suvo grožđe takođe može izazvati trovanje. Obratite pažnju i na kolače, peciva, musli i druge proizvode koji ga sadrže. Ne oslanjajte se na proračun broja bobica ili grama po kilogramu telesne mase: takav proračun ne može pouzdano da isključi opasnost. Ni veliki pas nije zaštićen od trovanja.

Simptomi trovanja grožđem

Prvi znaci mogu se javiti u roku od nekoliko sati, često tokom prvog dana. Povraćanje i dijareja mogu prethoditi znacima oštećenja bubrega, koji se mogu razvijati tokom narednih dana. Odsustvo simptoma ili prestanak povraćanja ne znače da je opasnost prošla.

  • Povraćanje, dijareja i bol ili nelagodnost u stomaku.

  • Slab apetit, malaksalost i neuobičajena pospanost.

  • Promene u žeđi i količini mokraće.

  • Veoma malo mokraće ili izostanak mokrenja, izražena slabost ili kolaps — znaci za hitnu veterinarsku pomoć.

Ovi znaci nisu specifični samo za trovanje grožđem. Ako pas deluje bolesno, a niste videli šta je pojeo, veterinaru recite da li je mogao da dođe do grožđa ili suvog grožđa.

Šta učiniti ako pas pojede grožđe?

Odmah pozovite veterinara ili dežurnu veterinarsku ambulantu. Navedite približnu težinu psa, šta je pojeo, procenjenu količinu i vreme unošenja, kao i sve simptome. Ako količina ili vreme nisu poznati, recite to — ne odlažite poziv da biste ih utvrdili. Sačuvajte ambalažu proizvoda ili fotografiju sastojaka ako je dostupna.

Šta ne treba raditi kod kuće

Ne izazivajte povraćanje samostalno i ne pokušavajte ispiranje želuca. Ne dajte so, veliku količinu vode, ulje, mleko, aktivni ugalj ili lekove na svoju ruku. Takvi postupci mogu izazvati dodatno trovanje, gušenje ili druge komplikacije. Pratite konkretna uputstva veterinara i krenite u ambulantu ako vam to savetuje.

Ako je pas bez svesti, ima napade, teško diše ili kolabira, odmah potražite hitnu veterinarsku pomoć i ne stavljajte mu ništa u usta.

Pregled i lečenje kod veterinara

Veterinar procenjuje stanje psa, vreme proteklo od unošenja i rizik od oštećenja bubrega. Ako je unošenje bilo nedavno i postupak je bezbedan, može izazvati povraćanje u kontrolisanim uslovima. Dalji postupci zavise od nalaza; nisu svi postupci potrebni svakom psu.

Analize krvi i mokraće pomažu u proceni funkcije bubrega i ravnoteže elektrolita. Početni nalazi mogu biti uredni, pa veterinar može preporučiti ponovljene analize i praćenje količine mokraće. Dodatni pregledi, uključujući ultrazvuk, rade se prema potrebi.

Lečenje može uključivati hospitalizaciju, pažljivo prilagođenu infuziju i lekove protiv mučnine i povraćanja. Količina tečnosti mora se uskladiti sa stanjem psa i stvaranjem mokraće, naročito ako su bubrezi već oštećeni. Trajanje lečenja i nadzora zavisi od toka bolesti, a ne od unapred određenog broja dana.

Moguće posledice i oporavak

Rana veterinarska pomoć može poboljšati izglede za oporavak, ali ne garantuje da će oštećenje bubrega biti sprečeno. Prognoza zavisi od težine oštećenja, stvaranja mokraće i odgovora na lečenje. Teško oštećenje bubrega, posebno uz veoma smanjeno ili odsutno stvaranje mokraće, može biti životno ugrožavajuće.

Posle otpusta veterinar može preporučiti kontrolne analize krvi i mokraće. Ako oštećenje bubrega potraje, nekim psima je potrebno dugoročno praćenje, prilagođena ishrana i terapija. Plan oporavka treba prilagoditi nalazima konkretnog psa.

Druge namirnice koje zahtevaju oprez

Pored grožđa i suvog grožđa, psima ne treba davati čokoladu i kakao, alkohol, luk i beli luk, makadamija orahe ni proizvode sa ksilitolom. Opasno je i sirovo testo sa kvascem. Nisu svi orašasti plodovi ili sva peciva jednako toksični, ali sastojci, masnoća i veličina zalogaja mogu predstavljati rizik.

Sirovo meso i riba nose rizik od mikroorganizama i parazita; to nije ista vrsta opasnosti kao trovanje grožđem. Kosti, naročito kuvane, mogu izazvati gušenje, začepljenje ili povrede digestivnog trakta. Izbegavajte i veoma masnu, slanu i jako začinjenu hranu.

Kako izabrati odgovarajuću poslasticu

Za nagrađivanje tokom treninga možete koristiti deo redovnog obroka ili poslastice namenjene psima. Birajte ih prema veličini, uzrastu i zdravstvenom stanju psa. Oznaka da je proizvod za pse ne znači da je svaki proizvod pogodan za svakog psa.

Za trening su praktični mali zalogaji koji se lako pojedu. Žvakalice birajte tako da nisu previše tvrde i da ih pas ne može lako progutati cele, a tokom žvakanja ga nadzirite. Ako pas ima bolest bubrega, alergije ili posebnu dijetu, izbor poslastica uskladite sa veterinarom.

Poslastice po pravilu ne treba da čine više od 10% dnevnog kalorijskog unosa; ostatak treba da potiče iz potpune, uravnotežene hrane. Kod pasa na terapijskoj dijeti mogu važiti drugačija ograničenja.

I mala porcija uobičajene mokre hrane može poslužiti kao nagrada. Uračunajte je u dnevni obrok kako biste izbegli prekomerno hranjenje.

Prevencija trovanja

Grožđe, suvo grožđe i jela koja ih sadrže držite van domašaja psa, uključujući radne površine, torbe i kante za otpatke. Ako grožđe raste u dvorištu, sprečite pristup vinovoj lozi i uklanjajte otpale plodove. Obavestite ukućane i goste da ove namirnice ne smeju da nude psu.

Tokom šetnje nadzirite psa i vežbajte komande za ostavljanje i ispuštanje predmeta uz nagrađivanje. Povodac pomaže u kontroli, ali ogrlica sama ne sprečava uzimanje hrane. Za psa koji uporno jede predmete sa zemlje može biti korisna pravilno prilagođena korpasta brnjica koja sprečava takvo ponašanje, uz postepeno navikavanje i mogućnost normalnog dahtanja i pijenja.

Često postavljana pitanja

Pas je pojeo jednu bobicu i deluje dobro. Da li treba zvati veterinara?

Da. Jedna bobica ne znači da će svaki pas razviti trovanje, ali bezbednost se ne može pouzdano proceniti kod kuće. Odmah pozovite veterinara, navedite težinu psa i vreme unošenja i pratite njegova uputstva.

Da li štene sme da jede grožđe?

Ne. Grožđe i suvo grožđe ne treba davati ni štencima ni odraslim psima, bez obzira na rasu i pol. Mala telesna masa je dodatni razlog za oprez, ali ni kod velikih pasa ne postoji količina koju treba smatrati bezbednom poslasticom.