Od čega zavise potrebe labradora

Labradoru su potrebni uravnotežena ishrana i stalno dostupna sveža voda. Hrana treba da obezbedi odgovarajuću količinu energije, proteina, masti, vitamina i minerala. Potrebe zavise od uzrasta, telesne kondicije, aktivnosti i zdravstvenog stanja, a ne samo od rase.

  • Telesna težina: mnogi labradori imaju izražen apetit i sklonost ka višku kilograma, ali to nije pravilo za svakog psa. Porcije treba prilagođavati stvarnoj kondiciji, ne samo želji psa da jede.

  • Aktivnost: radnom ili vrlo aktivnom psu može biti potrebno više energije nego psu koji se manje kreće. Sama aktivnost nije razlog za rutinsko dodavanje suplemenata za zglobove.

  • Zdravlje: bolesti organa za varenje, bubrega ili druga oboljenja mogu zahtevati posebnu ishranu. Terapijsku hranu bira veterinar na osnovu dijagnoze, a ne samo pretpostavljene sklonosti rase.

Najbolja hrana za vašeg labradora jeste ona koja zadovoljava njegove potrebe i pomaže mu da održava odgovarajuću telesnu kondiciju.

Gotova ili domaća hrana

Gotova hrana može biti suva ili mokra. Na deklaraciji proverite da li je označena kao potpuna hrana i da li odgovara životnoj fazi psa. Dopunska hrana i poslastice nisu zamena za potpun obrok. Hrana ne mora biti posebno namenjena labradorima da bi bila odgovarajuća.

Suva i mokra hrana mogu se kombinovati, uz računanje njihove ukupne kalorijske vrednosti. Nije neophodno da budu od istog proizvođača. Sama kombinacija ne sprečava gojaznost niti dijabetes; važni su sastav obroka, ukupni unos energije i zdravstveno stanje psa.

Domaća ishrana može biti odgovarajuća ako je recepturu sastavio veterinar sa znanjem iz nutricionizma. Meso, povrće i žitarice pomešani odokativno obično ne obezbeđuju sve potrebne hranljive materije. Važno je pridržavati se propisanih sastojaka, količina, načina pripreme i dodataka.

Dodavanje domaćih namirnica gotovoj hrani nije samo po sebi zabranjeno, ali veće količine mogu narušiti ravnotežu obroka. Poslastice i drugi dodaci zajedno uglavnom ne bi trebalo da čine više od oko 10% dnevnog unosa kalorija. Kod terapijske ishrane i manji dodaci mogu biti neodgovarajući, pa ih usaglasite sa veterinarom.

Novu hranu uvodite postepeno, obično tokom približno nedelju dana, povećavajući njen udeo u staroj hrani. Ako se jave povraćanje, uporna dijareja ili gubitak apetita, obratite se veterinaru umesto da nastavljate da menjate hranu nasumično.

Porcije, težina i broj obroka

Preporuka na pakovanju je početna smernica, a ne tačna mera za svakog psa. Ukupnu dnevnu količinu prilagodite težini, aktivnosti i telesnoj kondiciji, uz uračunate poslastice. Granule merite kuhinjskom vagom; zapreminske merice mogu biti neprecizne.

Kod psa odgovarajuće kondicije rebra se lako napipavaju ispod tankog sloja masnog tkiva, struk se vidi odozgo, a stomak je blago uvučen kada se posmatra sa strane. Redovno pratite težinu. Ako je pas gojazan, plan postepenog mršavljenja dogovorite sa veterinarom; veliko smanjenje porcije obične hrane može smanjiti i unos neophodnih hranljivih materija.

Zdravom odraslom labradoru dnevnu porciju najčešće je praktično podeliti na dva obroka. Štenci jedu češće: oko drugog i trećeg meseca obično tri do četiri puta dnevno, a kasnije se broj obroka postepeno smanjuje. Raspored prilagodite uzrastu i savetu veterinara. Psima koji gutaju hranu može pomoći posuda za sporije hranjenje.

Posle sterilizacije potrebe za energijom mogu se smanjiti. Pratite kondiciju i po potrebi prilagodite porciju ili izbor hrane. Oznaka „za sterilizovane pse” nije garancija da pas neće dobiti višak kilograma.

Čime hraniti štene labradora

Prve nedelje i odvikavanje od mleka

U prvim nedeljama života majčino mleko je osnovna hrana šteneta. Ako kuja nema dovoljno mleka ili ne može da doji, potrebna je komercijalna zamena za mleko kuje i uputstvo veterinara o količini i načinu hranjenja. Kravlje i kozje mleko, kao ni formula za bebe, nisu odgovarajuća zamena.

Uvođenje čvrste hrane obično počinje oko treće do četvrte nedelje, dok štenad još sisa. Ponudite potpunu hranu za štence odgovarajuće meke teksture ili granule omekšane toplom vodom. Prelazak je postepen i najčešće se završava oko šeste do osme nedelje. Pripremljenu vlažnu hranu ne ostavljajte dugo na sobnoj temperaturi.

Od drugog meseca do završetka rasta

Za labradora birajte potpunu hranu namenjenu rastu štenaca velikih rasa. Cilj je ravnomeran rast uz vitku telesnu kondiciju, a ne što brže dobijanje težine. Štenetu je u odnosu na telesnu masu potrebno više energije nego odraslom psu, ali previše hrane može dovesti do prekomerne težine.

Odgovarajući odnos i količina kalcijuma i fosfora posebno su važni tokom rasta. Potpunoj hrani za štence ne dodajte kalcijum, mineralne dodatke ili vitamine bez preporuke veterinara. Višak pojedinih hranljivih materija može biti štetan, naročito kod štenaca velikih rasa.

Prelazak na hranu za odrasle pse često je moguć približno između 12. i 18. meseca, ali vreme zavisi od razvoja konkretnog psa i deklaracije hrane. Dogovorite ga sa veterinarom i sprovedite postepeno.

Ishrana odraslog labradora

Zdravom odraslom labradoru potrebna je potpuna hrana za održavanje, u količini koja odgovara njegovoj aktivnosti i kondiciji. Nije svakom labradoru potrebna niskokalorična hrana. Kod pasa sklonih gojenju veterinar može preporučiti hranu sa prilagođenom energetskom vrednošću i sadržajem vlakana.

Prisustvo glukozamina, hondroitina ili omega-3 masnih kiselina na deklaraciji nije garancija zdravih zglobova niti zamena za pregled. Ako pas šepa, teško ustaje ili izbegava kretanje, potrebno je utvrditi uzrok. Održavanje odgovarajuće težine važno je za smanjenje opterećenja zglobova.

Ishrana tokom graviditeta i dojenja

Potrebe kuje ne rastu jednako tokom celog graviditeta. U početku obično nije potrebno automatski povećavati porciju, dok se u kasnijem delu graviditeta, a naročito tokom dojenja, potrebe za energijom povećavaju. Količina zavisi i od broja štenaca i kondicije kuje.

Sa veterinarom izaberite potpunu hranu deklarisanu kao odgovarajuću za graviditet i laktaciju; nije svaka hrana za štence nužno prikladna. U kasnijem graviditetu mogu pomoći manji, češći obroci. Voda mora stalno biti dostupna. Ne dodajte kalcijum na svoju ruku, jer takva suplementacija može poremetiti njegovu regulaciju u organizmu.

Ishrana starijeg labradora

Oko osme godine mnogi labradori ulaze u starije životno doba, ali sama starost ne znači da je promena hrane obavezna. Važniji su težina, mišićna masa, apetit, aktivnost, stanje zuba i nalazi pregleda. Neki stariji psi se lakše goje, dok drugi gube težinu i mišiće.

Hrana sa oznakom „senior” ne leči niti pouzdano sprečava hroničnu bolest bubrega. Kod dijagnostikovane bolesti može biti potrebna posebna terapijska ishrana. Naglu promenu težine ili apetita, pojačanu žeđ i češće mokrenje treba prijaviti veterinaru, a ne pripisivati samo starenju.

Šta ne treba davati labradoru

Ostaci sa stola često sadrže previše masti, soli ili sastojke koji su opasni za pse. Ipak, nije svaka ljudska namirnica otrovna: mali komad kuvanog, nemasnog mesa bez kostiju i začina može poslužiti kao poslastica ako odgovara zdravstvenom stanju psa i uračunat je u dnevni unos.

  • Čokolada, kakao i proizvodi sa kofeinom mogu izazvati trovanje.

  • Grožđe i suvo grožđe mogu izazvati ozbiljno oštećenje bubrega; ne postoji pouzdano bezbedna količina.

  • Crni i beli luk, praziluk i srodne biljke mogu oštetiti crvena krvna zrnca. Rizični su i kuvani ili u obliku praha.

  • Ksilitol, zaslađivač u nekim žvakama, slatkišima i drugim proizvodima, može izazvati nagli pad šećera u krvi i oštećenje jetre.

  • Alkohol i sirovo testo sa kvascem su opasni. Ne dozvolite psu da jede nepoznate ili divlje pečurke.

  • Kosti, naročito kuvane, mogu izazvati gušenje, oštećenje zuba, povrede i začepljenje organa za varenje. Veoma masni ostaci hrane mogu izazvati probavne smetnje i kod nekih pasa doprineti pankreatitisu.

Sirovo meso i riba mogu sadržati štetne bakterije i parazite, uz rizik i za ljude u domaćinstvu. Termička obrada smanjuje te rizike, ali sama po sebi ne čini obrok nutritivno potpunim. Slatkiši i peciva nisu svi otrovni, ali nisu odgovarajuće redovne poslastice, a njihovi sastojci mogu biti opasni.

Ako sumnjate da je pas pojeo otrovnu namirnicu, odmah kontaktirajte veterinara, čak i ako još nema simptome. Sačuvajte pakovanje i navedite šta je pojeo, približnu količinu i vreme. Ne izazivajte povraćanje i ne dajte kućne preparate bez veterinarskog uputstva. Otežano disanje, kolaps, grčevi, izrazita slabost ili naglo nadut stomak uz bezuspešno napinjanje na povraćanje zahtevaju hitan odlazak u veterinarsku ambulantu.