Ako je pas ranije rado išao napolje, a zatim odjednom počeo da odbija šetnju, važno je prvo proveriti da li ga nešto boli ili mu nije dobro. Uzrok može biti povreda šape, bol pri kretanju ili drugo zdravstveno stanje, ali se to ne može utvrditi bez pregleda. Ako šepa, deluje malaksalo, slabije jede, povraća ili ima promene stolice i mokrenja, javite se veterinaru što pre. Ako ne može da ustane, kolabira ili otežano diše, potreban je hitan pregled. I bez drugih simptoma, zakažite pregled ako se naglo odbijanje ponavlja.
Odbijanje šetnje može biti povezano i sa stresom. Neprijatno iskustvo napolju, jaka buka, vatromet, selidba, renoviranje, odlazak vlasnika ili dolazak novog člana porodice mogu pojačati strah. Nedovoljna socijalizacija takođe može doprineti strahu od ljudi, drugih pasa, automobila, liftova i ulične buke. Obratite pažnju na to da li pas zastaje na određenom mestu ili reaguje na neki konkretan zvuk ili prizor.
Proverite i praktične uzroke: da li je ogrlica pretesna, da li am žulja, da li su šape povređene ili se nešto zaglavilo između prstiju. Razmotrite da li je psu prevruće ili prehladno i da li mu tempo i dužina šetnje odgovaraju uzrastu i kondiciji. Vreo asfalt može povrediti šape. Štenci se lako preopterete novim utiscima, a starijim psima mogu više prijati kraće i mirnije šetnje; naglu promenu ipak ne treba pripisati samo godinama.
Psu ne treba pretiti, vikati na njega niti ga vući ili silom izvlačiti napolje. Ako je zdravstveni problem isključen, strahu pristupite postepeno: izaberite mirno mesto i vreme, ponudite kratke izlaske i nagradite dobrovoljne korake. Šetnju produžavajte tek kada je pas opušten, bez teranja prema onome što ga plaši. Ako je strah izražen ili traje, potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi metodama zasnovanim na nagrađivanju.
