Pas od oko 7 meseci može izgledati fizički skoro odraslo, a da pritom još nema dovoljno razvijenu sposobnost da se zaustavi kada ga emocije preplave. U susretima sa gostima, rodbinom, decom ili u bučnim i haotičnim situacijama uzbuđenje može brzo da preraste u skakanje, hvatanje ruku, grickanje podlaktica i natezanje odeće. To ne znači automatski da je pas agresivan, ali jeste ozbiljan problem ponašanja jer može nekoga uplašiti ili povrediti.
Prvi korak nije korekcija u trenutku haosa, već sprečavanje da pas stalno ponavlja isti obrazac. To znači da ne treba da ima slobodan pristup ljudima kada znate da gubi kontrolu. Korisni su povodac, distanca, ogradica, druga prostorija ili boks dok se ne smiri. Pozdravi treba da budu kratki, mirni i tihi, bez naglog prilaska, mahanja rukama i saginjanja nad psa. Ako je pas posebno loš kada je umoran, planirane pauze i dremke mogu značajno smanjiti problem.
Zatim psu treba pokazati šta da radi umesto skakanja i hvatanja ruku. Kod mnogih pasa pomaže da odmah dobiju prihvatljiv predmet za usta, poput igračke ili odgovarajuće žvakalice. Istovremeno treba nagrađivati mirno ponašanje: četiri šape na podu, kraće čekanje, sedenje bez skakanja, pogled ka vlasniku ili nekoliko mirnih koraka. Komande poput „sedi“ i kontakt očima mogu pomoći, ali samo ako su dobro utrenirani u lakšim uslovima i ako pas još nije prešao prag uzbuđenja.
Ako pas ipak zgrabi ruku ili krene da skače i ujeda, reakcija treba da bude kratka i jasna: prekid kontakta. Bez drame i burnih reakcija, pas na nekoliko trenutaka gubi pristup ljudima i interakciji. Važno je i da se vežba postepeno, sa jednom mirnom osobom i na dovoljnoj distanci, umesto da se odmah očekuje uspeh u velikom porodičnom okupljanju. Ako pas ne može bezbedno da bude oko osetljivih osoba ili je ponašanje intenzivno, potreban je stručnjak koji se bavi problemima ponašanja, a ne samo osnovnom poslušnošću.