Kada pas reži na bebu koja puzi, to nije dokaz da je „zao“ ili da mrzi dete. Režanje je upozorenje da mu je neprijatno i da postoji rizik od ujeda. Nepredvidivi pokreti, hvatanje, praćenje kroz prostor ili manjak mesta za miran odmor mogu mu smetati, ali se uzrok ne može pouzdano utvrditi na daljinu.
Prvi korak je bezbednost: odmah mirno prekinite kontakt i fizički razdvojite psa i bebu. Koristite stabilne kapije, ogradice ili odvojene sobe tako da beba ne može da priđe psu ni da ga dohvati kroz prepreku. Ne oslanjajte se samo na nadzor odrasle osobe, jer ujed može nastati pre nego što stignete da reagujete. Pas treba da ima svoje utočište u koje dete nema pristup i gde ga niko ne uznemirava.
Ne čekajte režanje. Mnogi psi ranije pokazuju nelagodu tako što okreću glavu, izbegavaju pogled, ukoče se, ustanu i odu ili gledaju iskosa uz vidljive beonjače. To su signali da kontakt treba odmah prekinuti i povećati razmak. Ne proveravajte koliko će pas tolerisati približavanje bebe.
Ne dozvoljavajte da beba puzi za psom, satera ga u ćošak, prilazi mu dok jede ili odmara, niti da dira njegovu činiju, igračke ili ležaj. Ne kažnjavajte psa zbog režanja: time se ne rešava uzrok nelagode, a može se potisnuti upozorenje koje prethodi ujedu. Nemojte ih prisiljavati na kontakt radi „navikavanja“.
Dugoročno, cilj nije da pas trpi dete, već da ima dovoljno prostora i predvidljivo, bezbedno okruženje. Zakažite veterinarski pregled, naročito ako je ponašanje novo ili se pojačava, kako bi se proverilo da li bol ili bolest doprinose reakciji. Potražite stručnjaka za ponašanje pasa koji koristi metode bez zastrašivanja i kažnjavanja i ima iskustva sa bezbednošću dece. Do procene držite psa i bebu fizički odvojene. Ako je pas već pokušao da ujede ili je ujeo bebu, pomoć potražite hitno; svaki ujed bebe zahteva i hitnu medicinsku procenu.
