Pouzdanost u obuci za nuždu ne dolazi kod svih štenaca u istom uzrastu. Mnoga postaju pouzdana između četvrtog i šestog meseca, dok drugima treba nekoliko meseci duže. Na tempo utiču razvoj kontrole bešike, prethodno iskustvo i doslednost rutine. Štencima manjih rasa često su potrebni češći izlasci.
Važno je razlikovati štene koje razume pravilo od šteneta koje je zaista pouzdano. Pas može znati da se nužda obavlja napolju i biti suv kada ga izvodite po redovnom rasporedu, a da ipak još ne može dosledno da sačeka kada se zaigra ili kada raspored odstupi. Zato povremene nezgode sa pet meseci ne znače nužno da obuka ne napreduje.
Napredak se obično vidi kroz ređe nezgode, bolje signaliziranje i sposobnost da štene sačeka između redovnih izlazaka. Mokrenje pri uzbuđenju ili pozdravljanju može se javiti i kod psa koji je naučio gde treba da obavlja nuždu; ono nije nužno znak neuspešne obuke. Ipak, učestalo mokrenje u malim količinama ne treba automatski pripisati uzrastu ili igri.
Za napredak su najkorisniji izlasci posle buđenja, jela i igre, kao i redovno tokom dana, uz nagradu odmah nakon nužde napolju. Nadgledajte štene u kući, očistite nezgode enzimskim sredstvom i ne kažnjavajte ga. Ako se pojave naglo pogoršanje, često mokrenje u malim količinama, napinjanje, bol, krv u mokraći ili pojačana žeđ, obratite se veterinaru. Ako štene pokušava da mokri, ali ne uspeva, potreban je hitan veterinarski pregled.
