Među prvim korisnim komandama je „Dođi“, jer je dolazak na poziv važan za bezbednost. Počnite u kući ili ograđenom prostoru, sa male udaljenosti i bez mnogo ometanja. Izgovorite ime šteneta i komandu jednom, veselim glasom, pa ga nagradite čim stigne. Ako ne reaguje, sagnite se ili napravite nekoliko koraka unazad da privučete pažnju, umesto da trčite za njim. Napolju koristite povodac ili dugu lajnu dok odziv nije pouzdan; ne kažnjavajte štene kada konačno dođe.

Posle dolaska i nagrade često pustite štene da nastavi igru, uz reč poput „Slobodno“ ili „Šetaj“. Tako poziv neće uvek značiti kraj zabave. Povodac sam po sebi ne mora biti neprijatan: njegovo stavljanje možete povezati sa poslasticom i lepom šetnjom. Korisna rana komanda je i „Pusti“: ponudite zamenu za igračku koju štene drži, izgovorite komandu kada je pušta i nagradite ga. Ne jurite štene i ne otimajte mu predmete iz usta.

Jednostavne komande možete učiti čim štene dođe u dom i počne da se privikava; ne morate čekati uzrast od 3–4 meseca. Za „Sedi“ polako pomerite poslasticu od njuške malo nagore i unazad, pa nagradite čim zadnjica dodirne pod. Za „Lezi“ spustite poslasticu ka podu između prednjih šapa, bez pritiskanja tela. Kada štene razume pokret, dodajte izgovorenu komandu i postepeno smanjujte navođenje hranom. „Čekaj“ počnite zadržavanjem položaja na jednu sekundu, pa polako produžavajte trajanje. Ako učite stajanje, koristite poslasticu za navođenje, a ne povlačenje povoca ili nameštanje tela.

Komandu „Mesto“ povežite sa udobnim ležajem ili prostirkom. Nagradite štene najpre kada priđe ili zakorači na prostirku, a zatim kada na njoj sedne ili legne. Postepeno produžavajte miran boravak i koristite istu reč za završetak vežbe. Mesto ne treba da bude kazna: cilj je da ga štene doživljava kao siguran prostor za odmor.

Vežbajte po 1–3 minuta, nekoliko puta dnevno, i završite dok je štene još zainteresovano. Koristite male poslastice, deo dnevnog obroka ili omiljenu igračku. Tačno ponašanje odmah označite kratkim „Da!“ ili klikom, pa dajte nagradu. Svi ukućani treba da koriste iste reči. Ometanja, udaljenost i trajanje povećavajte postepeno; ako štene često greši, olakšajte zadatak. Izbegavajte vikanje, trzaje povocem i kažnjavanje.