Kod vrlo starog psa šetnja više ne služi prvenstveno za trošenje energije, već za lagano kretanje, obavljanje nužde, njuškanje, boravak napolju i vreme provedeno sa vlasnikom. Zato dužinu i tempo treba prilagoditi psu: ako usporava, često zastaje, seda, deluje nesigurno ili pokazuje da želi nazad, napravite pauzu i skratite izlazak. Nemojte ga vući niti podsticati da nastavi po svaku cenu.
Mnogim starim psima više odgovara nekoliko kratkih izlazaka tokom dana nego jedna duga šetnja. Nema jedne odgovarajuće minutaže za sve pse: krenite kratkom, poznatom rutom i prilagodite je njegovom stanju tog dana. Birajte ravne, neklizave podloge, izbegavajte stepenice i izlaske po velikoj vrućini ili hladnoći. Njuškanje, sedenje i mirno gledanje oko sebe i dalje su vredan deo aktivnosti.
Važno je pratiti ne samo ponašanje tokom šetnje, već i stanje posle nje i narednog dana. Ako je pas ukočeniji, sporije ustaje, više šepa ili deluje iscrpljeno, izlazak je možda bio previše naporan. Smanjite dužinu i intenzitet, ali bol, šepanje i otežano ustajanje nemojte pripisivati samo starosti: zakažite pregled veterinara. Ako pas kolabira, teško diše ili iznenada ne može da stoji, odmah potražite veterinarsku pomoć.
Kada pas više ne može mnogo da hoda, izlazak i dalje može ostati prijatan kroz boravak u dvorištu ili na bezbednoj terasi, kratku vožnju do mirnog mesta ako mu putovanje prija, ili sedenje u parku bez obaveze da se hoda. Za prevoz mogu poslužiti kolica za pse, a za lakše kretanje rampa ili pravilno prilagođen potporni pojas. Izbor pomagala i način korišćenja dogovorite sa veterinarom, naročito ako je pas bolan ili nestabilan. Veterinar može proceniti uzrok otežanog kretanja i potrebu za terapijom; nemojte samoinicijativno davati ljudske lekove protiv bolova.
