Kod starijih pasa pogoršanje često nije ravnomerno. Pas može imati kratke nalete energije, mahati repom, radovati se šetnji ili hrani, a zatim istog dana teško ustajati, padati, odbijati stepenice, kružiti po kući ili reagovati režanjem na dodir. Zbog toga kvalitet života treba posmatrati kroz ceo dan i više uzastopnih dana, a ne po jednom dobrom jutru. Ipak, naglo pogoršanje ne treba pratiti danima bez pregleda.
Važni znaci za procenu su bol, disanje, pokretljivost, stabilnost, snalaženje u prostoru, mokrenje i stolica, mogućnost održavanja higijene, san, unos hrane i vode i interesovanje za stvari koje je pas ranije voleo. Ako pas sve teže ustaje, gubi sigurnost u zadnjim nogama, često pada ili se oklizne, to ne treba pripisivati samo starosti. Pregled zahtevaju i kruženje, zbunjenost, lutanje po kući, promenjen ritam spavanja i odbrambene reakcije pri dodiru. Otežano disanje, kolaps, iznenadna nemogućnost ustajanja ili jak bol zahtevaju hitnu veterinarsku procenu.
Iznenadno režanje ili ujed kod psa koji ranije nije tako reagovao mogu biti povezani sa bolom, slabijim vidom, dezorijentacijom ili kombinacijom problema. Mogući uzroci uključuju artritis, druga bolna oboljenja, kognitivne promene i probleme sa zubima i desnima, ali uzrok se ne može utvrditi bez pregleda. Zato promenu ponašanja ne treba tumačiti samo kao narav ili tvrdoglavost. Ne kažnjavajte režanje i ne forsirajte dodir; obezbedite psu mir i sprečite situacije u kojima bi mogao nekoga da ugrize.
Sledeći korak je pregled kod veterinara, uz dodatne pretrage prema nalazu. Potrebno je proceniti bol, mogućnosti lečenja, moguće kognitivne ili neurološke promene, uticaj slabijeg vida i stanje zuba i desni. Pitajte koje poboljšanje je realno očekivati, u kom roku i kada treba ponovo proceniti stanje. Cilj je da pas ima što više udobnih dana, uz što manje bola, straha i iscrpljenosti, a ne produžavanje života po svaku cenu.
Ako postoji prostor za olakšanje, mogu pomoći kontrola bola pod nadzorom veterinara, kraće i sporije šetnje prilagođene mogućnostima psa, neklizajuće podloge, bezbedna rampa, ograničavanje pristupa stepenicama i pažljivo pomaganje bez hvatanja za bolna mesta. Ne dajte lekove protiv bolova namenjene ljudima bez veterinarskog uputstva. Svakodnevno beležite apetit, unos vode, spavanje, želju za kretanjem, padove, nezgode u kući i reakcije na dodir. Označite dan kao dobar ili loš prema unapred dogovorenim kriterijumima i pratite da li pas još uživa u nekoliko svojih omiljenih aktivnosti. Takav zapis pomaže proceni, ali ne zamenjuje pregled.
Razgovor o nezi na kraju života ne treba odlagati dok loši dani ne postanu češći od dobrih. Posebno je važan kada pas uprkos prilagođenoj terapiji ima uporan bol, strah ili nemir, ne može da se odmori, zadovolji osnovne potrebe ili uživa u ranije omiljenim stvarima. Jedan težak simptom, poput bola koji se ne može dovoljno ublažiti, može biti važniji od ukupnog broja dobrih dana. Sa veterinarom razmotrite dalju terapiju, palijativnu negu i, ako patnju nije moguće prihvatljivo ublažiti, humanu eutanaziju. Odluka se donosi individualno; inkontinencija ili slabija pokretljivost same po sebi ne znače da je kraj, ali nije potrebno čekati krizu da biste otvorili ovaj razgovor.
