Kada pas uđe u seniorske godine, potrebe mu se često menjaju iako to ne izgleda uvek dramatično. Mnogi psi sporije ustaju, brže se umaraju, teže podnose vrućinu, postaju osetljiviji na stres i više traže blizinu poznate osobe. Zato je korisno prilagoditi i prostor i dnevni ritam.
Osnova je predvidljiva rutina: približno isto vreme obroka, izlazaka, odmora i spavanja. Starijim psima često više prijaju kraći i mirniji izlasci, uz manje buke, gužve i naglih promena. Stres se može pokazati kroz slabiji apetit, probavne smetnje, nemir ili noćno ustajanje.
U domu najviše pomaže sve što olakšava kretanje i odmor. To uključuje mekane i niske ležajeve, prostirke ili staze po klizavim podovima, rampu ili pomoć pri penjanju na krevet i sofu, kao i lako dostupne posude za vodu i hranu. Nekim psima prijaju povišene činije i više mesta za odmor u različitim sobama.
Ishranu i unos tečnosti često treba blago prilagoditi. Mekša ili blago podgrejana hrana može biti lakša za jelo, a više činija sa svežom vodom po kući može podstaći psa da više pije. Ako pas ima hroničnu bolest, izmene u ishrani i dodaci treba da budu usklađeni sa savetom veterinara.
Starijem psu je i dalje potrebna stimulacija, ali u nežnijem obliku. Umesto napornih šetnji, često više znače mirisne šetnje, kraća igra, vožnja kolicima ili boravak napolju bez preforsiranja. Mnogim seniorima posebno prijaju dodir, maženje, masaža i osećaj sigurnosti.
Najvažnije je posmatrati sitne promene i prilagođavati se na vreme. Ako pas počne drugačije da jede, češće ustaje noću, izbegava određena mesta ili deluje zbunjeno, to nisu nevažne sitnice. Kod starijeg psa redovnije veterinarske kontrole pomažu da se bol, hronična stanja i kognitivne promene prepoznaju ranije.