Usvojenom starijem psu sa oslabljenim vidom i sluhom novi dom može u početku delovati zbunjujuće i naporno. Zato je važno da prostor bude što stabilniji: ne menjajte često raspored nameštaja, oslobodite glavne prolaze, obezbedite neklizajuće podove i zaštitite stepenice ako postoji rizik od pada. Dovoljno je da pas najpre savlada nekoliko sigurnih zona, kao što su mesto za spavanje, voda, hrana i izlaz za šetnju.
Poverenje se gradi mirnim i predvidljivim kontaktom. Priđite polako, najavite se glasom ako može da vas čuje i dajte mu priliku da vas prvo nanjuši pre dodira. Izbegavajte naglo hvatanje, saginjanje preko njega i iznenadne dodire, jer ga to može uplašiti. Miris vlasnika često postaje važan oslonac, pa može pomoći da blizu mesta za odmor stoji komad nošene odeće.
Rutina mu vraća osećaj sigurnosti. Hranjenje, šetnje, odmor i pristup izlazu treba da budu što sličniji iz dana u dan. Stariji pas često sporije obrađuje promene, pa mu redovan i jednostavan dnevni ritam smanjuje stres. Takođe, treba obratiti pažnju na fizičku udobnost: mekan ležaj, miran kutak za odmor i veterinarski pregled ako postoje znaci bola, ukočenosti, problema sa zubima ili nove kvržice.
Važno je ne očekivati da se odmah opusti ili pokaže privrženost. Mirno ponašanje ne znači uvek da se već prilagodio; nekad je pas samo zbunjen ili umoran. Starijem psu su najpotrebniji strpljenje, toplina i blage granice koje mu pomažu da nauči da je novi dom zaista bezbedan.