Malo štene često koristi usta u igri, tokom maženja i dok istražuje svet. To je posebno izraženo u periodu nicanja i smene zuba, kada su desni osetljive, a potreba za žvakanjem jaka. Takvo ponašanje obično nije znak agresije, već nezrelosti, uzbuđenja i nedostatka kontrole ugriza.
Kada ugriz postane prejak, korisno je dati uvek isti kratak signal, kao što je „au” ili „ne grizi”, pa odmah prekinuti igru i pažnju na nekoliko sekundi. Ruke i telo treba da se umire, bez vikanja i bez nadvlačenja. Kada se štene makar malo smiri, kontakt i igra mogu da se nastave. Tako uči da jak ugriz prekida zabavu, a mirnije ponašanje je vraća.
Važno je i da štene stalno ima dostupne dozvoljene predmete za žvakanje. Umesto ruke, rukava ili nogavice, ponudite igračku koju sme da nosi i glođe. Rashlađene ili kratko zamrznute bezbedne stvari za žvakanje mogu dodatno pomoći kod nicanja zuba. Preusmeravanje je često efikasnije od same zabrane.
Grickanje se obično pojačava kada je štene preumorno, previše uzbuđeno ili mu je dosadno. Zato pomažu kratke rutine sa igrom, jednostavnim treningom, mentalnom zabavom i dovoljno sna. Ako ugrizi postaju jači umesto blaži, ako štene ne može da se smiri ni uz rutinu i preusmeravanje, ili je ponašanje teško bezbedno kontrolisati, korisno je potražiti pomoć kvalifikovanog trenera koji radi nenasilnim metodama.