Prejako interesovanje psa za mačku nije bezazlena radoznalost samo zato što nema režanja ili ujeda. Posebno su zabrinjavajući uporno fiksiranje, ukočenost, vrebanje, jurenje, presecanje puta mački ili pokušaji hvatanja ustima. Sam opis ne otkriva uzrok ponašanja, ali ono može uključivati i lovačko ponašanje i brzo postati opasno, naročito kada je pas znatno veći od mačke.
Najpre ih držite u odvojenim prostorijama i omogućite postepeno navikavanje na mirise, na primer razmenom prostirki. Zatim organizujte vrlo kratke susrete kroz sigurnu pregradu koju pas ne može da preskoči ili obori, uz povodac kao dodatnu zaštitu. Počnite na rastojanju na kojem pas može da pogleda mačku pa skrene pažnju. Ako se ukoči, uporno je fiksira ili prestane da reaguje na vas, povećajte rastojanje ili mirno završite susret. Ne držite mačku u rukama i ne prisiljavajte je da priđe.
Nagrađujte trenutke kada pas pogleda mačku pa se okrene ka vama, sam odustane od prilaska ili ostane opušten. Ako ne može da se odazove ili odbija poslasticu koju inače voli, susret može biti previše zahtevan: udaljite ga i sledeći put počnite lakše. Ne kažnjavajte fiksiranje i ne trzajte povodac. Mačka mora da ima slobodan put za povlačenje, visoka mesta i zaseban prostor za hranu, vodu, posip i odmor; visoko mesto samo po sebi nije dovoljna zaštita od psa.
Obroke potpuno odvojite, a kada ne možete aktivno da nadzirete životinje, razdvojite ih zatvorenim vratima. Prisustvo čoveka i naučene komande sami po sebi nisu pouzdana zaštita. Najrealniji cilj nije zajednička igra, već da pas nauči da mačku ostavi na miru. Ako jaka fiksacija ne popušta ili pas vreba, juri ili pokušava da zgrabi mačku, obustavite direktne susrete i potražite pomoć veterinara i stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i kažnjavanja. Trajno odvajanje prostora ponekad je najbezbednije rešenje; ako je došlo do ugriza ili druge povrede, mačku treba odmah da pregleda veterinar.
