Porodica sa malom decom može da ima psa ako su odrasli spremni da preuzmu glavni teret brige i unapred organizuju svakodnevicu. Deca mogu učestvovati u jednostavnim zadacima, ali hranjenje, šetnje, veterinar, trening i bezbedna interakcija ostaju odgovornost odraslih. Malu decu i psa nikada ne treba ostavljati same zajedno, čak ni ako je pas miran. Psu treba obezbediti mesto za odmor gde ga deca neće uznemiravati, a decu učiti da ga ne diraju dok jede ili spava.
Najveći problem nije samo odsustvo od kuće, već to što pas traži doslednu rutinu, društvo, kretanje i učenje. Dvorište nije zamena za šetnju, kontakt sa ljudima, trening i nadzor. Štene je posebno zahtevno u domu gde su deca vrlo mala, a roditelji često van kuće: potrebni su mu česti izlasci radi obavljanja nužde, socijalizacija i mnogo nadzora. Ni odrasli psi ne podnose svi jednako samoću; privikavanje treba da bude postepeno i prilagođeno konkretnom psu.
U ovakvom rasporedu najizvodljiviji izbor je često odrastao pas poznatog temperamenta, navika i potreba, čije je ponašanje uz decu pažljivo procenjeno. To ipak ne zamenjuje nadzor. Pre dolaska psa dogovorite ko će ga šetati pre i posle posla, ko će obezbediti izlazak i društvo tokom dana i ko preuzima brigu kada se planovi promene. Pomoć pouzdanog šetača ili člana porodice može biti neophodna. Računajte i na troškove hrane, opreme, treninga, nege i veterinarskih usluga.
Ako je pas prvenstveno dečja želja, a odrasli nisu sigurni da žele i mogu da nose svakodnevne obaveze, odgovornije je sačekati. Isto važi ako bi pas redovno ostajao sam ceo radni dan bez odgovarajuće podrške. Dobra odluka je ona u kojoj su potrebe psa zadovoljene, a porodica ne ulazi u hronično preopterećenje.
