Nasrtanje na starijeg psa samo po sebi ne znači da će mlađi pas biti agresivan prema bebi, ali bez procene okolnosti nije moguće pouzdano proceniti rizik. Ako reaguje kada ga stariji pas zgazi, iznenadi u snu, uđe mu u ležaj ili mu naruši prostor, moguće je da teško podnosi takve situacije. Bol, strah ili čuvanje ležaja i drugih resursa takođe mogu doprineti reakciji.
Stalno ometanje, loš san i napetost u kući mogu pojačati razdražljivost. Dolazak bebe menja rutinu i donosi nove zvuke, pa je važno unapred obezbediti mir i predvidljiv raspored. Kako dete raste, puzanje, ustajanje i posezanje za psom stvaraju dodatne rizične situacije, čak i ako pas ranije nije pokazivao agresiju prema ljudima.
Najbezbedniji pristup je sprečavanje rizičnih susreta, a ne testiranje reakcije psa na bebu. Pas i beba nikada ne treba da budu zajedno bez aktivnog nadzora odrasle osobe; ako ne možete potpuno da pratite situaciju, fizički ih odvojite sigurnom ogradicom ili vratima. Pas treba da ima zaštićen prostor za odmor koji dete ne može da dosegne. Ne dozvoljavajte detetu da prilazi psu dok spava, jede ili žvaće nešto. Ukočenost, sklanjanje ili režanje shvatite kao signal da prekinete kontakt; ne kažnjavajte režanje.
Ako između pasa već postoji sukob, reagujte pre dolaska bebe: odvajajte ih kada nema nadzora i obezbedite odvojena mesta za odmor i hranjenje. Zakažite veterinarski pregled, naročito ako je ponašanje novo ili se pogoršava, kako bi se proverili bol i drugi zdravstveni uzroci kod oba psa. Uključite stručnjaka za ponašanje pasa koji radi bez kažnjavanja, posebno ako je bilo ugriza, povreda ili pretnji ljudima. Do procene držite psa i bebu fizički odvojene ako postoji bilo kakva sumnja u bezbednost.
