Ozbiljan ugriz kod veterinara ne dokazuje sam po sebi da je pas opasan u svakoj situaciji, ali ne sme da se otpiše kao nevažan izuzetak. Pas može biti nežan porodični ljubimac, a ipak reagovati ugrizom zbog bola, straha, sputavanja ili dodirivanja osetljivih delova tela. Uzrok se ne može pouzdano utvrditi samo na osnovu opisa incidenta.
Za procenu su važni težina povrede, okolnosti ugriza, prethodno ponašanje psa i mogućnost izbegavanja sličnih situacija. Ako upozoravajući signali nisu bili uočeni, upravljanje rizikom može biti teže; to ne znači nužno da ih nije bilo. Ozbiljna povreda zahteva i lekarsku procenu povređene osobe.
Ako u domu ima malo dete, potreban je poseban oprez. Mala deca kreću se nepredvidivo, posežu rukama bez najave i ne umeju pouzdano da prepoznaju nelagodu psa. Zato neprijatno dodirivanje ili uznemiravanje može nastati i van ordinacije. Do stručne procene psa i dete treba fizički razdvajati sigurnim barijerama, a ne oslanjati se samo na nadzor odraslih.
Obavestite veterinarski tim o ugrizu pre sledećeg dolaska i dogovorite bezbedan pregled, uključujući procenu mogućeg bola ili bolesti. Korpa-brnjica, uvedena postepeno uz nagrade, može biti dodatna mera zaštite, ali nije zamena za razdvajanje i izbegavanje okidača. Nemojte kažnjavati režanje niti namerno proveravati koliko pas trpi dodirivanje. Potrebna je procena veterinara sa iskustvom u problemima ponašanja, po potrebi uz saradnju stručnjaka za ponašanje pasa. Cilj nije da se pas proglasi „dobrim” ili „lošim”, već da se utvrdi kada rizik nastaje i koliko se može bezbedno kontrolisati.
