Jedan blag ujed ne znači automatski da pas mora da ode iz kuće, ali nije ni bezazlen incident. Sam opis „ujed upozorenja“ nije dovoljan da se procene namera psa ili rizik od narednog ujeda. Ako je pas ujeo dete, odmah ih fizički odvojite. Ako je koža oštećena, operite ranu sapunom i vodom i javite se lekaru radi procene povrede i zaštite od infekcije, tetanusa i besnila. Duboka rana, ujed u lice ili krvarenje koje ne prestaje zahtevaju hitnu medicinsku procenu.
Najvažnije je proceniti širi kontekst: šta je prethodilo reakciji, koliko je povreda ozbiljna i da li je pas ranije pokazivao nelagodu, sklanjao se, režao ili već ujedao. Veterinarski pregled je važan jer bol ili bolest mogu doprineti ovakvoj reakciji. Za procenu rizika i plan daljeg postupanja uključite veterinara sa iskustvom u ponašanju pasa ili kvalifikovanog stručnjaka za ponašanje koji ne koristi kažnjavanje. Malo dete ne može pouzdano da poštuje granice psa, pa se bezbednost ne sme zasnivati na očekivanju da će dete uvek postupiti pravilno.
Nastavak zajedničkog života može biti moguć ako procena rizika to podržava i odrasli mogu dosledno da upravljaju prostorom i kontaktom. Do stručne procene držite psa i dete fizički odvojene, uz pouzdane barijere i sigurno mesto za psa kojem dete nema pristup. Samo prisustvo odrasle osobe u blizini nije dovoljna zaštita. Ne ponavljajte situaciju da biste „proverili“ psa i ne kažnjavajte režanje: time se mogu potisnuti upozorenja, a da uzrok nelagode ostane.
Ako pas ostaje hronično napet pored deteta ili porodica ne može pouzdano da sprovodi mere zaštite, zajednički život možda nije dovoljno bezbedan. Odgovorno udomljavanje u prikladniji dom može biti humano rešenje, ali uz potpunu informaciju o ujedu i prethodnom ponašanju; dom bez male dece nije sam po sebi garancija bezbednosti. Dakle, blag ujed ne znači automatski da pas mora da ode, ali zahteva ozbiljnu procenu bezbednosti, kvaliteta života psa i mogućnosti porodice da spreči novi incident.
