Vrlo mlado štene svet istražuje ustima, brzo se uzbudi i tek uči da kontroliše jačinu ugriza, pa intenzivno grickanje u ovom uzrastu ne mora ukazivati na problem u ponašanju. Oštri mlečni zubi mogu učiniti i razigrano grickanje veoma bolnim. Ono je posebno često kada je štene razigrano, premoreno ili previše stimulisano, tokom maženja, igre ili stavljanja opreme.
Na tipično šteneće grickanje više ukazuju opušteno, razigrano telo, skakutanje i lako preusmeravanje pažnje na igračku. To može biti bolno i naporno, ali samo po sebi ne znači agresiju. Ponašanje treba posmatrati u celini, jer nijedan pojedinačni signal nije dovoljan da se proceni njegov uzrok.
Dodatnu pažnju zaslužuju ukočenost, uporan nepomičan pogled, povlačenje, režanje ili ujedanje kada se prilazi hrani, igrački ili predmetu koji štene čuva. Podvijen rep i uši unazad mogu ukazivati na nelagodu, ali nisu sami po sebi dokaz odbrambenog ponašanja. Ako grickanje naglo postane jače ili se javlja pri dodiru određenog dela tela, naročito uz cviljenje, šepanje ili druge znake bola, potreban je pregled veterinara.
U praksi pomažu igračke za žvakanje primerene uzrastu i veličini, izbegavanje igre rukama i dovoljno mirnog odmora. Kada štene jako ugrize, mirno prekinite igru na kratko, po potrebi se odvojite pregradom, pa nastavite kada se smiri i ponudite igračku. Pohvalite nežnu igru i prihvatanje zamene. Ne udarajte ga, ne vičite i ne držite mu njušku zatvorenom. Napredak obično prvo izgleda kao slabiji pritisak zuba, brže puštanje i lakše preusmeravanje. Ako se ponavljaju ugrizi koji probijaju kožu, strah, čuvanje resursa ili odbrambena ukočenost, obratite se veterinaru i stručnjaku za ponašanje pasa koji radi bez zastrašivanja i fizičkog kažnjavanja.
