Pas menja svakodnevni život celog domaćinstva: raspored spavanja, čišćenje, planiranje dana, putovanja, budžet i slobodno vreme. Zato nabavka psa bez zajedničkog dogovora nije sitnica, već odluka koja može postati izvor dugotrajnog nezadovoljstva i ugroziti dobrobit psa. Čak i ako partner voli pse ili je rekao da bi jednog dana želeo psa, to nije isto što i saglasnost da ga sada dovedete kući.
Problem je još veći kada osoba koja nije želela psa na kraju preuzme najveći deo brige samo zato što je češće kod kuće. Boravak kod kuće ne znači automatsku raspoloživost za hranjenje, šetnje, čišćenje, obuku i veterinarske obaveze. Pored vidljivih poslova postoji i mentalni teret: planiranje rutine, praćenje zdravlja, zakazivanje pregleda i donošenje svakodnevnih odluka.
Pre odluke treba razmotriti potrebe konkretnog psa, njegov uzrast, temperament i moguće zdravstvene rizike. Neke rase imaju povećan rizik od određenih oboljenja, što može značiti dodatne preglede, lečenje i veće troškove, ali ne znači da će svaki pas te rase oboleti. Neobično mirno ponašanje šteneta samo po sebi nije dokaz bolesti; ako je bezvoljno, odbija hranu ili ima druge simptome, potreban je pregled veterinara.
Ako je pas već stigao u dom, razgovarajte bez pritiska da partner mora da ga prihvati i napravite precizan plan brige. Dogovorite gde pas spava, ko ga hrani i izvodi, ko plaća troškove i zakazuje preglede, kao i ko reaguje noću. Dok odlučujete, psu obezbedite potrebnu negu. Ako zajednički život sa psom nije moguć, obratite se organizaciji ili osobi od koje je pas došao radi odgovornog rešenja. Za teškoće u ponašanju može pomoći stručnjak koji koristi metode zasnovane na nagrađivanju, a za partnerski sukob savetnik ili terapeut.
Najodgovornije je da pas bude zajednička odluka, uz realnu procenu vremena, budžeta, uslova stanovanja i potreba psa. Ako želite iznenađenje, poklonite partneru knjigu o psima ili predložite zajedničku posetu azilu, bez obaveze da odmah udomite psa. Izbor psa i trenutak njegovog dolaska dogovorite zajedno.
