Najpametniji pristup je usmeriti se na ono što realno može da poboljša dugoročno zdravlje i da pomogne da se problemi otkriju ranije. To pre svega znači održavanje psa vitkim, jer višak kilograma opterećuje zglobove, srce, disanje i pokretljivost, posebno kod većih pasa. Svakodnevno kretanje je takođe važan temelj: redovne šetnje i dosledna aktivnost pomažu očuvanju kondicije, mišića i telesne težine, a donose i mentalnu stimulaciju.
Preventivna veterinarska nega ostaje osnovna mera. Godišnji pregledi, a po potrebi i češće kontrole kod starijih pasa ili pasa sa poznatim rizicima, mogu pomoći da se na vreme primete promene kao što su gubitak mišićne mase, promena težine, šum na srcu ili početni problemi sa zubima, kožom i pokretljivošću. Rutinska krvna slika i biohemija mogu biti koristan dodatak, naročito u srednjim i starijim godinama.
Ishranu treba birati promišljeno, bez traženja čuda u jednoj namirnici. Najvažnije je da režim bude održiv, nutritivno smislen i primeren konkretnom psu. Bez obzira na tip ishrane, umerenost sa poslasticama i hranom sa stola pravi veliku razliku, jer svakodnevni masni zalogaji lako vode u gojaznost.
Koristan dodatak može biti i kućno praćenje. Redovan pregled tela pomaže da se ranije primete nove kvržice, otoci, bolnost na dodir, promene na koži ili drugačiji hod. Suplementi i genetski testovi mogu imati svoju ulogu, ali nisu zamena za veterinarsku negu niti garancija da će bolest biti sprečena.
Vredi voditi računa i o osnovnoj bezbednosti i okruženju: vakcinacija, mikroćip, ogrlica sa pločicom, bezbedan prostor za boravak i smanjivanje izlaganja očiglednim štetnim supstancama doprinose manjem riziku. Dobra nega ne može potpuno ukloniti uticaj genetike i slučaja, ali može značajno povećati šansu da pas duže ostane pokretan, funkcionalan i da eventualni problem bude otkriven ranije.